З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


 - § . Ялпи миллий махсулотни хисоблаш усуллари



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

3 - § . Ялпи миллий махсулотни хисоблаш усуллари
М иллий махсулотни хисоблаш да миллий хи соб тизи м идан ф ой -
даланилади.
М иллий хисоблар — бу Я М М ва миллий даромадни ишлаб чика­
риш, таксимлаш хам да улардан фойдаланишни тавсифлайдиган у за ­
ро боглик макроиктисодий курсаткичлар тизимидир.
Бундай хисоблар халкаро статистикада стандарт тизим сифатида
1953 йилдан бош лаб кулланила бош лади . Х озирги даврда д у н ён и н г
ЮОдан о ш и к мамлакатларида, шу ж ум ладан, У збек и стон да мазкур
тизим кенг кулланилади.
250


Миллий хисоблар асосини йигма баланслар ташкил килади. Бунга
даром ад ва харажатлар баланси мисол булиш и мумкин. Даром адлар
хужалик бирликлари ва ахоли умумий даром адлари (иш хаки, ф о й -
да, дар ом адл ар н и н г бош ка турлари, ам орти зац и я) сум м аси н и акс
эттиради. Харажатлар туртта гурухдан иборат булади: истеъмол, и н ­
вестициялар, давлат хариди, со ф экспорт. М иллий хи соблар м акро-
и к ти соди ётн и н г меъёридаги — м увозанатли холатга эр и ш и ш д а р а ­
ж асини аникдашга ёрдам беради.
Я М М (И М М ) уч хил усул би лан хи собл ани ш и мумкин:
Биринчи усул — бу ЯМ М ни хисоблаш га куш илган кийматлар
буйича ёндаш ув. Бунда миллий и к ги соди ёт н и н г барча тарм окдари
буйича яратилган кушилган кийматлар куш иб чикилади (Я И М тар-
м ок ва ишлаб чикаришлар буйича). Бу усул билан хисобланган ЯМ М
(И М М ) алохида тармокларнинг шу махсулотини яратиш даги урн и -
ни ва хи ссаси ни аник^аш им конини беради.
10-жадвал
У збекистон миллий и^тисодёти тармоцлари буйича Я И М
улушининг узгариши (жорий бахоларда Я И М га ф оиз х ч с о б и д а )1
Й иллар
Т арм оцлар
1993
1995
1998
2000
MJIII.
сум
%
млн.
сум
%
млрд
сум
%
млрд.
сум
%
1. Киш лок, хуж алиги
1420
27,8
85113
28.1
358.4
26.4
972.5
30,4
2. С ан оат
1 140
22,3
51735
17.1
204.4
15,0
440.5
13,8
3. Х изм атлар
2072
40,5
126143
41.7
585,2
43,1
1 173.9
36.8
Курил иш
457
8,9
21 369
7.1
105,3
7.8
194.4
6.1
савдо ва умумий 
овк,атланиш
317
6.2
15844
5,2
1 14.9
8,5
303.5
9,5
тран сп о р т ва 
ало ^ а
281
5,5
22053
7,3
84.7
6.2
258.0
8,1
Б ош ^а хизматлар
1018
19,9
66877
22,1
280,3
20.0
612.4
19,2
4. С оф содиьушр
481
9.4
39798
13,1
210,8
15.5
406,4
12,7
Я И М
5113
100,0 302788
100,0
1358,8
100
3 194.5
100,0
1 Ж ал вал. У зб ек и сто н м икрон к,тисодист ва с та т и ст и к а в азп р л и гп м аъ л у м о т- 
л а р и б у й и ч а тузи л ган .



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish