З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


VIII БОБ. Рацобат ва нархнинг ташкил топиши



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

VIII БОБ. Рацобат ва нархнинг ташкил топиши
Бозор иктисодиёти узи н и н г етуклик даражаси ва р и во ж л а н и ш
хусусиятларидан катъи назар ракрбатнинг мавжуд булиш ини так;оа- 
зо килади. Шу билан бирга бозор иктисодиёти ривож ланиб бориш и 
билан ракобатчилик муносабатлари \ а м такомиллаш иб, уз ш аклла- 
ри ни узгартириб боради. М ам лакатимиз Президенти И.А. К аримов 
р ак р б а тн и н г бозор иктисодиётидаги ахам и яти ни курсатиб, “ Рацо- 
бат булмаса, бозор иктисодиётини барпо этиб булмайди. Ракобат — 
б о з о р н и н г асосий шарти, ай ти ш м у м к и н к и , ун ин г к о н у н и д и р ” 1 — 
деб ёзадилар. Бу м у \и м ам алий а^амиятга эга булган ж и \а т л а р н и
ёритиб бериш мазкур б обнинг асосий вазифаси \исобланади.
1-§. Рак,обатнинг мохияти, шакллари ва усуллари
Ракобат бозор и к ти сод иётин и нг ва умуман товар х уж алигининг 
э н г мух,им белгиси, ривож лантири ш усули хисобланади.
Р ак о б атн и н г и кти сод ий м а зм ун ин и туш униб олиш унга турли 
том он д ан ён д аш и ш и н и талаб килади. Мустакил 
товар ишлаб чика­
рувчилар (корхоналар) уртасидаги ракобат 
товарларни кулай ш а р о ­
итда иш лаб ч ик ари ш ва яхш и ф о й д а келтирадиган нархда соти ш , 
умуман иктисодиётда уз мавкеи ни м ус та\кам ла ш учун курашдан 
иборат. Бунда улар керакли ишлаб чикариш воситалари, хом аш ё ва 
м атериаллар сотиб ол иш , ишчи кучини ёллаш учун \ а м курашади. 
И ш лаб чикарувчилар уртасидаги ракобат охир-о^ибатда истеъм ол­
чилар учун курашдир.
Ресурсларни етказиб берувчилар 
узлари н ин г иктисодий ресурс- 
л а р и н и (капитал, ер-сув, ишчи кучи) юкори б а\о л ар д а соти ш учун 
ракобат киладилар. Иш лаб чикарувчилар ва ресурсларни етказиб б е­
рувчилар уртасидаги ракобат бозор муносабатлари р и вож ланган, 
иктисодиёт тул и к эрки нл аш ган шароитда ёркин намоён булади.

Каримов И.А.
У зб ек и с то н XXI асрга и н ти л м о к д а . Т.: «У зб еки стон », 1999, 
34 -бет.
158


Ракобат истеъмолчилар уртасида \ а м юз беради, улар товарлар- 
ии кулай ва арзон б а\ол ард а сотиб олиш га \ар ак ат киладилар, яъни 
харидор \ а р б и р сарф лан ган пул бирл и ги эвазига купрок, н аф л и - 
л и к к а эга були ш га х,аракат килади. Арзон ва сифатли то в ар н и тез- 
р о к сотиб о л иш учун курашади.
Ш ундай килиб, ракобат куп киррали иктисодий \ о д и с а булиб, 
у б о зо р н и н г барча субъектлари уртасидаги мураккаб муносабатлар- 
ни ифодалайди.
Ракобат-бозор субъектлари иктисодий манфаатларининг тукна- 
шишидан иборат булиб, улар уртасидаги юкори фойда ва купрок 
нафлиликка эга булиш учун курашни англатади. 
Бунда иш лаб ч и к а ­
рувчилар уртасида са рф л ан ган хараж атл ари н ин г кар б и р бирли ги
эвазига к у п р о к ф ойда о л иш учун кураш боради. М ан а шу ф ой да 
о р каси дан кувиш н атиж асида тов арл арн и сотиш д о и р а ла р и , яъни 
Кулай бозорлар учун, арзон хом ашё, энерги я ва арзон иш чи кучи 
манбалари учун улар орасида кураш боради.
9 з
навбатида харидорлар, яъни истеъмолчилар сарф лаган \ а р
б и р сум харажати эвазига к у п р о к н а ф л и л и к к а эга булиш учун ку- 
раш ад ил ар, ул арн и нг \ а р бири арзон ва сифатли товар ва хизмат- 
ларга эга булишга \ а р а к а т килади.
Ишлаб чикарувчиларнинг фаолият курсатувчи тадбиркор ва мулк 
эгаси сифатида э р к и н ва мустакил булиши ракобатни н г иктисодий 
асоси н и таш ки л этади. Чунки \ а р бир мулк э г а с и н и н г у з м анф аати 
булиб, улар шу манфаатга эри ш и ш учун интилади. Мулк э га си н и н г 
товар ишлаб ч и к ар и ш ва барча бош ка со \ал ардаги ф ао л и я ти шу 
манфаатга буйсундирилган булади. Бу ж и \агд ан Караганда ракобат 
э р к и н иктисодий ф ао л и я т килувчи субъсктлар м а н ф а а т л а р и н и н г 
тукнашувидан иборат булишини ан и ктав си ф л ай д и . Ракобат мавжуд 
б улиш ининг бошка шарти товар-пул муносабатларининг маълум д а ­
ражада ривожланган бозор тизим ида амал килиш идир.
Р акобатн и нг асосий со \ас и бозор, чунки унда э р к и н икти содий
субъектларнинг ало\идалашган манфаатлари тукнашади.
Ракобат к у р а ш и н и н г мазмуни тугрисида т у л а р о к т у ш у н ч а г а эга 
булиш учун у н и н г асосий шакллари ва б елгил арин и куриб ч и к и ш
зарур. 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish