З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Р1 = ----- х|00%
ИХ
Бу ерда: Р 1 — фойда нормаси,
ИХ — иктисодий ресурс харажатлари.
И ктисодий адабиётларда самарадорликнинг бош мезони хакида 
Хам бир канча ф икрлар мавжуд. Айрим олимлар иш лаб чикариш
самарадорлигининг бош мезони ф ойда, бош ка бирлари эса ялпи 
миллий махсулот, соф махсулот, учинчилари м иллий даромад, 
туртинчилари эса |дгшимча махсулот деб кУрсатадилар. Биз хозир бу 
ерда ф икрларнинг цайси бири тугри эканлиги хакида батафсил 
тухталмаймиз, л екин шуни айтиш керакки, купчилик олимлар то ­
монидан бозор иктисодиёти шароитида самарадорликнинг бош
57


курсаткичи олинган фойданинг харажатларга нисбати, яъни рента- 
беллик ёки ф ойдалилик даражаси билан белгиланади, деб тан оли ­
нади. Ишлаб чикариш самарадорлиги куп коррали масала булиб, бу 
айтилган .биргина ас.осий курсаткичда, уни тула равишда хар то ­
монлама ифодалаб булмайди. Ш унинг учун ишлаб чикариш самара- 
дорлигини тула ифодалашда унда катнашган омилларнингунумдор- 
л и п щ и ^ а щ з д «^марали фойдаланиш даражасини билдирадиган 
курсаткичлар тизимидан фойдаланилади.
Булардан бири мехнат унумдорлигидир. М е\нат унумдорлиги деб 
ишчи кучининг вакт бирлиг,и мобайнида махсулот яратиш кобилия- 
тига айтиладцра ишлаб чикарилган махсулотнинг (истеъмол к и й ­
матининг) сарфланган мехнат ми кдорига нисбати билан белгилана­
ди, Сарфланган мехнат микдори эса иш ланган вакт билан, киш и 
куни, киш и соати ва ,\.к. билан белгиланади. Агар мехнат унумдор­
лигини МУ, махсулотни, М билан, сарфланган иш вактини эса В 
билан белгиласак, м е\н ат унумдорлиги куйидагича аникланади: 
МУ=М/В
М ехнат унумдорлиги сарфланган жонли мехнатнинг хар бир 
бирлиги эвазига, яъни киш и куни, киш и соати хисобига ишлаб 
чикарилган махсулот микдори билан аникланади.
Самарадорликни аниклашда капитал унумдорлиги деган курсат- 
кичдан хам фойдаланилади ва у ишлаб чикаришда катнашган капи- 
талнинг хар бир бирлиги эвазига олинган махсулот, даромад ёки 
фойда билан аникланади. Агар капитал унумдорлигини — КУ деб, 
ишлаб чикариш да катнашган капитал микдорини — К, махсулотни
— М, ялпи даромадни — ЯД билан, фойдани — Ф билан белгиласак 
Куйидаги формулалар хосил булади:
К У = М /К ; 
К У = Я Д /К ; 
К У = Ф /К .
Ишлаб чикариш нинг мухим омилларидан бири ер хисобланиши 
сабабли ердан фойдаланиш самарадорлиги курсаткичи хам аникла­
нади. Бу курсаткич олинган махсулот хажмининг ер майдонига (гек- 
тарга) нисбати билан хисобланади.
Самарадорликни аниклаш да бу курсаткичлардан таш кари мах­
сулотнинг мехнат сигими, материал 
с т и м и ,
энергия сигими деган 
курсаткичлар хам кулланилиб, улар ишлаб чикарилаётган махсулот­
нинг хар бир бирлигини яратиш учун кетган ёки иш лаб чикариш
учун зарур булган мехнат, энергия ва моддий ашёлар микдорини 
ифодалайди.
58



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish