З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet287/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   283   284   285   286   287   288   289   290   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

хилма-хил вазнфаларнм 
бажаради.
Биринчидан, 
бошка банк муассасаларининг мажбурий эхтиётла- 
рини сакдайди. Бу эхтиётлар пул таклифини бошкариш учуй хал 
Килувчи ахамиятга эга булади. Марказий банк мамлакатнинг рас- 
мий олтин-валюта э\тиётларини сакдаш вазифасини хам бажаради.
Иккинчидан, 
чекларни кайд (инкасация) килиш механизмини 
таъминлайди ва банклараро хисоб-китобларни амалга оширади, уларга 
кредитлар беради.
Учинчидан, 
давлатнинг монетар сиёсатини амалга оширади.
Туртинчидан, 
барча банклар фаолияти ни уйгунлаштнради ва улар 
устидан назоратни амалга оширади.
1
Каримин И.А. Узбеке!iron буюк келажак сарм. Т.: «Узбекистан», 1999. 120-
бет.
345


Бешинчидан, 
халкаро валюта бозорларида миллий валюталарни 
айирбошлайди.
Олтинчидан, 
пул таклифи устидан назорат к,илиш масъулияти- 
ни олади, муомалага миллий валютани чик,аради.
Иктисодиётнинг э^тиёжларига мос равишда пул муомаласини 
тартибга солади.
Бозор икгисодиётига утиш шароитида банклар ва корхоналар 
тенг хуцукди шериклар сифатида чикади. Кредит беришда фан-тех- 
ника тарак,к,иётини жадаллаштиришни, ишлаб чик,аришни ривож- 
лантиришнинг янги с и фат даражасига эришишни таъминлайдиган 
тадбирларга устунлик берилади.
Банклар уз тасарруфидаги ресурслардан фойдаланиш самарадор- 
лиги учун моддий жи\атдан масъул х1исобланади ва шу сабабли 
кредит-пул операциялари купрок,уларнинг ик,гисодий фойдалили- 
гига ва самарадорлигига к,араб берилади.
Тижорат банклари 
узларининг хужалик мавк,еига кура акцио- 
нерлик туридаги муассасалар хисобланади. Хуку^ий мавк,еига кура, 
фаолиятнинг бирон-бир турига хизмат курсатувчи, ихтисослашган 
ёки миллий банк булиши мумкин.
Тижорат банклар саноат, савдо ва бошк,а хил корхоналарни омонат 
тарзида жалб этилган пул маблаглари х,исобидан кредитлайди, кор­
хоналар уртасида \исоб-китобни амалга оширади, шунингдек, во- 
ситачилик ва валюта операциялари билан шугулланади.
Узбекистон Республикасининг «Банклар ва банк фаолияти тугри- 
сида»ги Конунида айтилишича, тижорат банклари ва акцияли пай 
асосида ташкил топган хусусий банклар буладики, улар “ кредит 
\исоб-китоб ва узга хил банк хизматини курсатадилар” . Тижорат 
банклар фаолиятининг асосий мак,сади фойда чикдриб олишни кузда 
тутади.Тижорат банклари даромадининг манбаи мижозларининг банк 
хизмати учун тулови ва активлардан — заём, кредит, к,имматли 
к,огозлардан олинадиган фоиз хисобланади.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   283   284   285   286   287   288   289   290   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish