III ЇИСМ.
Кунлар кетидан кунлар, ойлар кетидан ойлар єтди.
Икромжон Асилбекнинг уйига келганининг бир йили іам
єтиб кетди. Серїуёш кунлардан бирида Икромжон сав-
до їилаётган дєконга хизматкор келди ва уни Асилбек
йєїлаётганини, кечки овїатга таклиф этаётганини айт-
ди...
Мазали паловдан сєнг Асилбек гапида давом этди:
– Келганингга іам бир йил бєлди, Икромжон. Манави
пулларни ол. Сен уларни іалол меінатинг билан ишлаб
топдинг. Энди сен озодсан.
– Лекин, устоз, мен синдирган идишларнинг їарзини
тєладим, – чин юракдан гапирди Икромжон.
– Эсимда, єўлим. Сен тєла ишлаб їарзингдан їутул-
динг. Пулларни ол, уларни іалол топдинг. Уларни єзинг-
да їолдир. Менинг бу пулларга сира іаїїим йєї.
Икромжон устози олдида тиз чєкиб деди:
– Сизнинг очиїїєл ва сахийлигингиз олдида бош эга-
ман, устоз.
– Тур, єўлим, тур! Яхшиси, энди нималар їилмоїчи эка-
нинг іаїида сєзла.
– Устоз. Бир йил ичида мен шунча билим ва пул топ-
димки, энди єзимнинг заргарлик дєконимни очмоїчиман.
Саїлаб їєйган озгина жамўармам іам бор. Ахир, бу дунё-
дан оладиганларим іали бисёр!
– Яша, Икромжон. Їарияни хурсанд їилдинг. Сенга
берган єгитларим бекор кетмаганини ва пулларингни
123
сарф їилиш учун бозорга югурмаётганингни кєриб туриб-
ман. Таўин пул іам жамўариб їєйибсан.
Энди мен яна бир донишмандликни єргатмоїчиман.
Сенга иккита іикоя сєзлаб бераман.
Асилбекнинг учинчи іикояси
БЄШ ІАМЁННИ ТЄЛДИРИШНИНГ ЕТТИ УСУЛИ
Бобилнинг довруўи тобора ошиб борарди. Унинг энг
бой шаіарлардан бири экани іаїидаги гаплар бизнинг
кунларимизгача етиб келди. Бобил бойликлари афсо-
навий эди. Лекин іар доим іам шундай бєлмаган. Бо-
билда бой одамлар мєллигининг сабаби бу ерда яшовчи
одамларнинг донолигида эди. Улар їандай їилиб бой-
бадавлат бєлиш мумкинлигини биринчи бєлиб єргана
бошладилар.
Инсонпарвар шоі Саргон єзининг душманлари – эла-
митларга їарши жангда ўалаба їозониб Бобилга їай-
тиб келганида она шаіридаги жиддий єзгариш билан
тєїнашди. Унинг маслаіатчиси мазкур іолатни шун-
дай изоілади:
– Сизнинг амрингиз билан катта сув каналлари ва
авлиёларга баўишланган улкан ибодатхоналар їурили-
ши орїали халїимиз узої йиллар давомида гуллаб-яш-
наб келганди. Энди бундай їурилишлар йєїлиги боис
одамлар єзларини єзлари боїолмай їолаётганга єхшаб
турибди.
Ишчилар ишсиз їолиб кетдилар. Савдогарларнинг
іам буюртмалари камайган. Деіїонлар єз маісулоти-
ни сотолмаяпти. Халїнинг їєлида озиї-овїат харид
їилиш учун етарли пул йєї.
– Ахир, мана шу катта їурилишларга ишлатган пул-
ларимиз їаёїїа ўойиб бєлди? – сєради шоі.
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè
124
Ðàâøàíáåê ÕÎÍÍȨÇ
– Мен, – жавоб берди маслаіатчи, – бу пуллар єз
йєлини топиб, шаіардаги бир неча бойнинг хусусий мул-
кига айланиб їолмаганмикан деб їєрїиб турибман.
Эчки сути латтадан сизиб єтиб кетганидек, кєп одам-
лар їєлидан іам пуллар шунча тезлик билан сизиб єтиб
кетди. Энди пул оїими тєхтаганидан сєнг кєпчилик
даромадсиз їолди.
Шоі анча ваїт индамай турди. Кейин сєради:
– Їандай їилиб пулларни фаїат айрим одамларгина
їєлларига кирита олдилар?!
– Чунки улар бу ишни їандай їилиш кераклигини би-
ладилар, – жавоб берди маслаіатчи. – Одамни у ютуї-
ни їандай їилиб їєлга киритишни билгани ва муваф-
Do'stlaringiz bilan baham: |