II ЇИСМ.
Эртаси куни тонгда Икромжон Асилбекнинг эшиги ол-
дида турарди.
– Тезрої юр, сени кутишяпти, – деди уни їаршилаган
хизматкор.
Икромжон хизматкорнинг кетидан катта меімонхона
орїали єтиб, кичикрої хонага кириб борди. Бу хона форс
гиламлари, атлас кєрпача ва ёстиїлар билан безатилган-
ди. Ундан іам єтиб, чиройли боїїа кириб бордилар. Бу
ер анчайин салїин эди.
– Ассалому алайкум, Асилбек ака.
– Кел, єўлим. Єтир, – кутиб олди уни Асилбек.
Іол-аівол сєрашишгач у йигитчанинг ёши нечадали-
гини сєради.
– Єн еттида, таїсир.
– Нималарни биласан?
– Єїишни ва іисоб-китобни яхши биламан деб єйлай-
ман.
– Жуда яхши. Бизнинг мадрасада єїиганмисан?
– Іа, таїсир, уни єтган йили битирганман.
– Маъїул. Энди сен заргарлик дєконларимдан бирига
боргин, у ерда нима їилишинг лозимлигини тушунтириб
беришади.
Орадан бир ой єтди. Икромжон Асилбекнинг дєкони-
да эрталабдан-кечгача меінат їиларди. У жуда іам зий-
рак эди, савдо-сотиїни тез єрганиб, сотувчиларни іай-
ратга солар, харидорларга хушмуомала эди.
99
Бир куни Асилбекнинг хизматкори келиб уни хєжайин
чаїираётганини айтди...
Кечки салїинда Асилбек Икромжондан іол-аівол сєра-
ди, ота-онасининг соўлиўи, дєкондаги савдо іаїида су-
риштириб билди.
– Икромжон, сен нималар іаїида орзу їиласан? – деб
сєради кейин.
– Орзуим тезрої сизга їарзларимни їайтариш.
– Бу ерда їилаётган ишинг ёїмаяптими?
– Йєї, аксинча. Іар куни янги нарсаларни єрганяпман,
савдо менга жуда іам ёїади. Фаїатгина синдирган идиш-
ларим іаїидаги хотира мени жуда їийнаб юборди.
– Іозир бу іаїда єйлама. Саволимга жавоб бер. Ни-
малар іаїида орзу їиласан?
– Болалигимда курашда ўолиб чиїишни ва єзимнинг
тулпорим бєлишини орзу їилардим. Энди эса сизга єхшаб
іурматли ва бой инсон бєлиш ниятидаман.
– Яхши. Лекин бунга їандай эришиш мумкинлигини би-
ласанми?
– Йєї. Іали билмайман.
– Єўлим, биринчи гал бизникига келганингда єша идиш-
ларни синдириб їєйишингни билардим.
– Билардингиз?.. Синдириб їєйишимни-я?
– Бу іаїда кейинрої гапириб бераман. Сен мен учун на-
фаїат таїдир сени менга йєлатгани учун, балки ишингни марої
билан, жон куйдириб бажараётганинг учун азизсан. Шу боис
сени єзимга шогирд їилиб олмоїчиман, авваламбор, бизнинг
авлоддан-авлодга єтиб келган бойлик сирларини сенга оч-
моїчиман. Бу сирларни єз ваїтида ота-буваларим Буюк ипак
йєли бєйлаб карвон билан Хитойга єтадиган савдогарлар сов-
ўа їилган їадимий ёзувлардан билишган.
Шу куни Икромжон билан Асилбек тонггача суібат
їуришди. Асилбек унга єз бойлиги, ютуїлари сирларини
очишга їарор їилганди.
Асилбек ёстиїїа ёнбошлаганча єз іикоясини бошла-
ди.
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè
100
Ðàâøàíáåê ÕÎÍÍȨÇ
Do'stlaringiz bilan baham: |