Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров


Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров



Download 3,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/120
Sana26.02.2022
Hajmi3,8 Mb.
#472288
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   120
Bog'liq
yulduzli tunlar

Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров
Чингизхоннинг катта угли Жужихондан таркаган хонлар авлодидандир. Буни би-лурмисиз?
— Яхши билурмен, хон хазратлари. Аммо Жужихоннинг угли Ботухон Чигатой улусини Олтин 
Урдага буйсундирмокчи булиб, сизнинг боболарингизга куп жабру ситамлар утказган! Канча- 
канча чигатойларни Ботухон бегунох ясокка етказган!
— Лекин Шайбонийхон — Ботухон авлодидан эмас, Шайбон улусидандир, шуни унутманг, 
жаноб вазир! Шайбон — Жужихоннинг бешинчи угли булган, Ботухонга карши турган.
— Бунисини билурмен, хон хазратлари. Шайбон улуси Ёйик билан Иртиш дарёлари орасидаги 
яйловларда кучиб юрган. Шайбонийхоннинг невара-чевараларидан бири Абулхайрхон номи 
билан шухрат козонган. Хозирги Мухаммад Шайбонийхон ана уша Абулхайрхоннинг невараси 
экан. Отаси Шохбудок султон хонлик маснадига етишолмай улиб кетган.
— Х,а, рост, Шайбонийхоннинг асли оти — Шохбахт экан. Уни болалигида Абулхайрхон узи 
тарбиялаган экан. Бобоси улгандан кейин алгов-далгов бошланиб, Шохбахтхон куп азоб 
тортади. Ахийри Дашти Кипчокдан Бухорога кучиб келиб, жон саклайди.
— Тасанно, хон хазратлари! Бухорода темурийлар хизматида бир бек булиб юрган Шохбахтхон 
сизнинг кумагингизда каддини тиклаб, кимсан, Шайбонийхон булди-я!*
— Лекин Шайбонийнинг узи хам калласи яхши ишлайдиган, пишик, довюрак одам эканда. 
Чирчик дарёси буйидаги жангда жонини гаровга куйиб бизга кандай кумак бергани 
ёдингиздами?
— Нега ёдимда булмасин, хон хазратлари? Узим кечаси дарё буйларига бориб воситалик 
килган эдим-ку.
Хон билан вазир икковлари учун хам ёкимли булган уша вокеаларнинг тафсилотларини эслаб 
кетдилар.
Бу вокеаларнинг орасида куда-андачиликнинг алохида урни бор эди. Махмудхоннинг отаси 
Юнусхон бир эмас, уч кизини ака-ука темурийларга узатган эди. Улардан уртанчаси Ахмад 
мирзо — Самарканд подшоси, иккинчи куёв — Махмуд мирзо — Хисор хукмдори, учинчи куёв
— Умаршайх мирзо — Фаргона тождори. Хонлар удумига биноан, Юнусхон хар бир кизига 
мингдан ортик мугул беклари, навкарлари, каниз ва хизматкорларидан кушиб юборган эди. 
Улар куёвнинг даргохига урнашиб, келиннинг хизматини килишар, айни вактда, 
темурийларнинг ички ишларига аралашиб, уларнинг ораларида низо чикишига сабаб булар 
эдилар.
Ана шу тарзда чиккан низолар туфайли Ахмад ва Умаршайх мирзолар бир-бирлари билан 
Тошкентни талашиб куп урушдилар. Кайноталари Юнусхон уларни яраштириш бахонаси билан 
Мугулистондан Тошкентга келиб-кетиб юрди, ахийри бу шахарга урнашиб олди.
Юнусхоннинг вафотидан сунг, унинг катта угли Махмудхон Тошкентни бутунлай мугул 
хонларининг кароргохига айлантирди.
Чингизийлар хукмронлигининг кайта тикланиши купчилик туронликларни норози килмокда 
эди. Самар-канд подшоси Ахмад мирзо шу норозилар орасидан олтмиш минг кушин туплаб, 
Тошкент бусагасида, Чирчик дарёси буйида хал килувчи жангга тайёрлана бошлади.
Жанг арафасида Шайбонийхоннинг уч юз кишилик навкарларига Бухоро хокими Абдуали 
Тархон бошчилигида жуда масъулиятли вазифа юкланди. Уларга кушин марказида булиш ва 
Ахмад мирзонинг тугларини, байрокдорини куриклаш топширилди.
Уттиз олти ёшлик Шайбонийхон жанг пайтида байрок ва туглар канчалик улкан ахамият кашф 
этишини яхши биларди. Унинг дили — узи мансуб булган сулоланинг вакили Махмудхон 
томонида эди. Жанг арафасида Шайбонийхон ишончли бир хуфиясини Махмудхон кароргохига 
яширикча жунатди. Бу хуфияга куйидаги гапни айтиб юборди:
«Мен хам Чингизхон наслиданмен, темурийларнинг ички сирларини билурмен, агар Махмудхон 
хазратлари лозим курсалар, кечаси яширикча Чирчик буйига келсинлар, мен бу томондан утиб 
борурмен, эртанги жангда хонга галаба келтирадиган бир режанинг маслахатини килурмиз». 
Бу хуфиянинг гапи тайинлик эканини тафтиш килиб билган эшик ога Тилба Султон уни



Download 3,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish