Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Нисбий 
барик 
топография
(НТ) 
карталарига 
нисбий 
баландликлар кийматлари туширилади. Улар бир 
изобарик 
сиртнинг 
(Р2)
бошкасига 
(Р/)
нисбатан гп.м ларда ифодаланган 
баландлигиии кзфсатади,
Нисбий геопотенциал баландлик 
Ф1’;
учун формула куйидаги
куринишга эга:
Фр =б1АТ0 1п^-.
(3.43)
р2
Формуладан куриб турибмизки
Ф1’;
факат курилаётган
изобапик сиртлар орасидаги хавонинг уртача хдроратига боглик. 
Демак, нисбий топография карталари (НТ) 
ат мосф ерада хаво
Хароратининг тацсимотини
курсатади. 
Фр
р
нинг тенг кийматлари
учун нисбий топография карталарида кар 40 гп.м да утказилган 
чизиклар кам изогипсалар деб аталади. Нисбий геопотенциал 
баландликларнинг катта кийматлари с охал ар и - илик учокларга, 
кичик кийматлари сохалари эса - совук учокларга мос келади.
3.7. Барик тизимлар
Ер сиртидаги босим таксимоти хакида кургазмали тасаввур 
хосил килиш учун денгиз сатхида изобаралар карталари тузилади. 
Бунинг учун метеорологик станцияларда улчаниб, денгиз сатхига 
келтирилган атмосфера босими географик карталарга туширилади. 
Сунг бир хил босимга эга булган нукталар текис эгри чизикдар 
билан бирлаштирилади. Изобаралар 5 гПа ораликда утказилади.
Босим таксимотининг турига боглик холда изобаралар турли 
шаклларга эга булиши мумкин. Изобаралар шакли ва босим буйича 
куйидаги барик майдон сохалари ёки 
барик тизимлар
фаркланади.
Асосий барик тизимлар -
циклон
ва 
антициклон 
-
ер сирти 
синоптик карталарида берк конценгрик доиравий ёки эллипссимон
65


изобаралар билан тасвирланади. Циклон марказида босим энг паст, 
антициклонда эса - энг юкори булади (4-расм, I, II).
Барик топография карталарида барик тизимлар изогипсалар 
билан тасвирланади. Изобарик сиртлар циклоида «воронка» шак- 
лида пастга эгилган, антициклонда эса гумбаз шаклида юкорига 
эгилган булади. Горизонтал барик градиентлар циклоида чеккадан 
марказга, антициклонда марказдан чеккага томон йуналган булади. 
Циклон ва антициклонларнинг кундаланг кесими улчамлари бир 
неча минг километр, тропик циклонларда эса - бир неча юз кило­
метр булиши мумкин.
Барик майдонда берк булмаган изобарали барик тизимлар хам 
ажратилади (4-расм, III, IV).
Ботикдик
- бу иккита юкори босимли худудлар орасидаги 
паст босимли сохадир. Ботикдикда изобаралар параллел чизикдарга 
якин ёки лотинча «V» харфи шаклида булади. Ботикдикнинг 
уцида
хаво босими минимал булади, ёки (агар изобаралар «V» к>финишда 
булса) изобаралар уз йуналишини кескин узгартиради. Ботикдикда 
барик градиентлар чеккадан ук томонга йуналган.
4-расм, 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish