Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


 Атмосфера физикасининг амалий ахамияти



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

1.6. Атмосфера физикасининг амалий ахамияти
Об-хаво ва иклим инсон 
фаолиятининг деярли барча 
сохаларига катта таъсир курсатади. Сув тонщини ёки кургокчилик 
каби катта масштабли табиий 
офатлар 
нафакат инсонлар 
халокатига олиб келади, балки алохида давлатлар ва минтакалар 
иктисодиётига катта зарар келтиради. "Урта масштабли, бирок тез- 
тез учраб турадиган - торнадо (куюн, гирдоб), кора совук, кучли 
жала, дул уриши, кор кучкилари, жала, туман ва бошка ходисалар 
хам салбий окибатларга олиб келади. Улар келтирган иктисодий 
зарарларнинг олдини олиш ёки камайтириш учун турли мудцатлар 
(12 соат, сутка, уч сутка ва хоказо)га тайёрланган 
об-цаво
прогнозлари
зарур.
Хар бир давлатнинг баркарор ижтимоий-иктисодий ва сиёсий 
ривожланиши у жойлашган 
худуд 
иклимий-ресурс потенциалини 
хисобга олиш билан боглик.
Фойдаланилаётган метеорологик маълумотлар. микдори ва 
уларга куйиладиган талаблар даражаси буйича авиация олдинги 
уринлардан бирини эгаллайди. Самолёт ва вертолётларнинг учиши 
на куниши куп жихатдан учиш-куниш йулагининг холатига, яъни 
йулакдаги куриниш масофаси, туман, кучли ёгинлар, чангли 
буронлар, паст булутлилик, кучли шамол ва бошкаларга боглик. 
Баландликда учиш вактида шамол, самолётнинг муз билан копла- 
пиши, силкиниш, момакалдирок ва булутлилик хакидаги маълумот­
лар зарур.
Аэродромларни лойихалаштириш ва эксплуатация килишда 
шамолнинг устувор йуналиши, туманлар хосил булишининг 
такрорланувчанлиги ва бошка атмосфера ходисалари тугрисидаги 
иклимий маълумотлар хисобга олинади. Санаб 
уталган 
барча 
муаммоларни урганиш 
авиацион метеорологиянипт
вазифаси 
хисобланади.
Об-хаво ва иклим узгаришларининг кишлок хужалигига 
таъсири катга. Кишлок хужалиги экинлари хосилдорлигига об-хаво 
шароитларининг таъсирини 
агрометеорология
урганади. Тупрок ва 
хавонинг намлиги, ёгинлар, ёруглик ва иссиклик микдбрй эк и н " 
майдонлари хосилдорлигига катта таъсир курсатади. Экиш вактини


белгилаш, угитлашнинг максадга мувофиклиги, мелиоратив ишлар 
ва бошка шу каби агротехник тадбирларни амалга ошириш 
метеорологик шароитларни хисобга олган холда олиб борилади. 
Нокулай метеорологик ходисалардан (кора совук, дул уриши ва 
бошкалар) кишлок хужалиги экинларини химоялаш тадбирларини 
амалга ошириш учун хам метеорологик маълумотлар зарур.
Тиббий (био)метеорология
об-хавонинг инсон организмига 
таъсири билан боглик муаммоларни урганиш билан шугулланади. 
Бунда об-хаво типларини характерловчи метеорологик маълу- 
мотлардан фойдаланилади. Харорат, хаво намлиги, шамол тезлиги 
хамда куёш радиацияси каби метеорологик омилларга катта 
эътибор каратилади. Бу омилларнинг инсон организмига биргалик- 
даги таъсири унинг иссикдикни сезишини белгилайди.
Метеорологик маълумотлардан денгиз, темир йул, автомобил 
транспортига хизмат курсатишда кенг фойдаланилмокда. Темир 
йул ва автомобил транспорта учун кор буронлар, жала, туман ва 
бошкаларнинг такрорланувчанлиги ва интенсивлиги хакидаги 
маълумотлар катта ахамиятга эга. Денгиз транспорта учун довул, 
шамол, денгиз окимлари, денгиз тулкинлари, сув харорати, 
туманлар ва бошкалар хакидаги маълумотлар зарур. Хизмат курса- 
тиш объекти билан боглик холда фаннинг 
денгиз ва транспорт
метеорологияси
сохаси юзага келди.
Метеорологик шароитлар турли техник ускуналардан фойда- 
ланишга 
(техник метеорология),
харбий операцияларни утказишга 
(гарбий метеорология)
ва бошкаларга таъсир курсатади.
Сунгги йилларда инсон жамияти ва табиий мухит орасидаги 
муносабат муаммоси, хусусан, саноат ишлаб чикариши ва 
транспорт 
чикиндилари 
билан атмосферанинг 
ифлосланиши 
муаммоси кескин туе олди. Атмосфера ифлосланиши урбаниза- 
циялашган худудларда жуда юкори. Бу ахоли саломатлигига ёмон 
таъсир курсатмокда, яъни узига хос, шу жумладан, онкологик ва 
бошка турли огир касалликларнинг пайдо булишига сабаб 
булмокда. Атмосферанинг ифлосланиши усимлик ва хайвонот 
дунёсига хам катта таъсир курсатмокда.
Атмосфера 
хавосидаги 
ифлослантирувчи 
моддаларнинг 
микдори 
нафакаг чикинди 
хажмига, 
балки куп 
жихатдан 
метеорологик шароитга хам боглик. Атмосфера жараёнларининг 
хусусиятларини билиш бу шароитни урганиш ва химоя йулларини 
ишлаб чикиш имконини беради.
18


Х,озирги вактда инсон томонидан янги энергия манбалари, 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish