Yetishtirish texnologiyasi va ekologiya

Dorivor  preparat. 
Rozevin 
sulfat  (vinblastin  sulfat) 
(am pulada  v a  shisha  idishda  quritilgan  holda  ehiqariladi), 
vinkristin  sulfat  (shisha  idishda  quritilgan  holda  am puladagi 
yerituvchi bilan  birgalikda ehiqariladi).
Pushti Katarantus o4simiigini yetishtirish
Pushti  katarantus  y o rug‘sevar,  unum dor  yerlarga  va  mineral 
o ‘g ‘itlarga talabchan  o ‘simlik  hisoblanadi.

---

О ‘zbeki storming  su g ‘oriladigan  tipiq  va  o ‘t!oqi  tuproqlarda 
ekib  o ‘stirish  tavsiya  qilinadi.  0 ‘sim lik  k o ‘p  yillik  b o ‘lganligi 
uchun  uni  u ru g‘ini  kuzda  ham da  bahorda  ekish  m um kin. 
U rug‘larini  issiq xonalarda ekib  к о ‘chat tayyorlab ham  ekiladi.
Pushti  katarantus  o ‘sim ligini  haydab  ekiladigan  ekinlardan 
b o ‘shagan  va  begona  o ‘tlardan  tozalangan  yerlarga  ekish 
m aqsadga m uvofiq b o ‘ladi.
0 ‘siinlik  ekiladigan  yerlarni  kuzda  tayyorlanadi  va  haydash 
oldidan  tuproq  unum dorligini  b ir  xil  hoiatda  saqlab  turish 
m aqsadida  o ‘sim likni  o ‘sish  davrida  yaxshi  rivojlanishi  uchun 
gektar  hisobiga  15-20  tonna  m ahailiy  o ‘g ‘it  va  fosfor  o ‘g ‘itini 
yillik norm asini  70%   ini  berib,  25-27  sm chuqurlikda sifatli  qilib 
haydab  q o ‘yiladi.
Erta  bahorda  begona  o ‘tlam ing  ildizlaridan  tozalam b,  ikki 
m arta boron a  va m ola bostirib yer tekislanadi.
U ru g ‘ni  aprel  oyining  boshlarida  tuproq  harorati  18-20°S 
b o ‘lganda  qator  oralari  50-60  sm  dan  qilib  sabzavot  ekadigan 
uskunalarda  tuproq  yuzasiga  0,5-1  sm  chuqurlikda  ekiladi  va 
gektar  hisobiga  saralangan  urug‘dan  4-5  kg  sarflanadi.  U ru g ‘ 
tuproq  yuzasiga  bir  tekis  tushishi  uchun  chirigan  g o ‘ng,  qum   va 
boshqa m ahsulotlar  bilan  aralashtirib  ekishni tavsiya qilamiz.
U ru g ‘lam i 
su g ‘orish 
m aqsadida 
ekish 
agregatlariga 
okuchniklar tirkab  egatlar olinadi.  Ekilgan u ru g ‘lar tuproq ostida 
qolib  ketm asligi  uchun  egatlar  m ay da  olinadi.  U ru g ‘lar  unib 
chiqqunga qadar jildiratib turiladi.  M aysalar 20-25  kundan keyin 
paydo  b o ‘ladi.  B u  subtropik  o ‘sim lik  b o ‘lganligi  sababli  tuproq 
harorati  20-25°S  dan  yuqori  b o ‘lishiga  harakat  qilish  lozim. 
M aysalar unib chiqishi uchun tuproq yuzasi nam  holda saqlanadi.
0 ‘sim likda  3-4  ta   chin  barg  hosil  b o ‘lganda  har  15-20  sm 
oraliqdagi  har  bir  uyaga  1-2  tadan  o'sirnlik  qoldirib  yagana 
o ‘tkaziladi.  0 ‘sim liklarning  ildiz  tizim iga  zarar  etkazm asdan 
ehtiyotkorlik  bilan  qator  oralariga  ishlov  berish  tavsiya  qilinadi. 
Tuproqning  nam ligi  va  o ‘simlikrung  rivojlanish  holatiga  qarab
72

---

su g ‘orishni  tabaqalab  o ‘tkazish  lozim.  V egetatsiya  davom ida 
katarantus  o ‘sim ligini  10-12 m arta su g ‘oriladi.
0 ‘sim likning  xom -ashyosi  barg  va  novdalam ing  bargli  tana 
qism lari va 2 m m  gacha qalinlikdagi poyalari b o ‘lganligi uchun va 
ulardan yuqori hosil yetishtirish m aqsadida birinchi oziqlantirishni 
shonalash fazasida gektar hisobiga 50 kg azot, 20 kg kaliy o ‘g ‘iti 
berish bilan am alga oshiriladi. Ikkinchi oziqlantirish xom -ashyosi 
o ‘rilgandan  keyin  har  bir  gektar  yerga  50  kg  azot,  30  kg  fosfor 
va  30  kg  kaliy  beriladi.  O ziqlantirish  su g ‘orishdan  oldin  am alga 
oshiriladi. U m um an m avsum  davom ida pushti katarantus ekilgan 
verlarga  100  kg  azot,  80  kg  fosfor  va  50  kg  kaliy  o ‘g ‘iti  bilan 
oziqlantirilsa,  yuqori  hosil  olishga m uvofiq b o ‘ladi.
Pushti  b o ‘rigul  9-10  ju ft  barglar  hosil  qilsa  (60-65  kun) 
shonalay boshlaydi, 70-75 kunda gullaydi. Y on novdalari 80- kuni 
o ‘sib  chiqadi,  125  kundan keyin m evalari to ‘liq pishib  etiladi.
0 ‘sim likning yer ustki  qism i avgust oyining  o ‘rtalarida m eva 
pisha  boshlagan  davrda  o ‘rib  olinadi.  0 ‘rib  olingan  m ahsulot 
shiyponlarga  tashib  keltirib  «V olgar»  uskunasida  3  sm  gacha 
m aydalanadi, keyin yopib  quritiladi.
Q uriganxom -ashyo m aydalanganbarglardan, m e v a b o ‘laklari, 
m aydalangan poya,  to ‘pgul  va  shonalardan  iborat boTadi.  X om - 
ashyoning rangi to ‘q yashil b o ‘lib (qurigan gullari borligi tufayli) 
och q o ‘n g ‘ir ranglilari ham  uchraydi.