Yer usti transport tizimlari



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/217
Sana01.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#422381
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   217
Bog'liq
traktor va qishloq xojalik mashinalari konstruksiyasi

 
 
8.3-Rasm 4. Bir qatlamli egiluvchan oraliq ulama. 
1-ilashish muftasining vali; 2-uzatmalar qutisining birlamchi vali; 3-rezina element; 
4-qisqich; 5-bolt. 
 
Nazorat sacollari 
1. 
2. 
3. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


94 
9-MAVZU: Differensialni blokirovkalovchi qurilmalar. Yarim o`qlar. Oxirgi 
uzatma. Nosozliklar va ularni bartaraf etish 
 
Reja: 
1.
 
Differensialni blokirovkalovchi qurilmalar. 
2.
 
Differensial haqida umumiy tushinchalar
 
3.
 
Yarim o‘qlar va oxirgi uzatmalar. 
4.
 
Yetakchi кўприк механизмларининг носозлиги ва уларга техник хизмат 
кўрсатиш. 
 
 
9.1 Differensialni blokirovkalovchi qurilmalar.
Блокировка механизмининг вазифаси чап ва ўнг етакчи ғилдиракларни ҳар 
қандай шароитда бир хил бурчак тезлик билан айланишини таъминлашдан 
иборат бўлиб, иккала ярим ўқларга буровчи моментни тенг тақсимлайди. 
Блокировка механизми ишга қўшиш услуби бўйича м а ж б у р и й ,
а в т о м а т и к в а ў з - ў з и д а н қ ў ш и л у в ч и хилларига бўлинади. 
Уларни ишга қўшиш учун узатмалари м е х а н и к ва с у ю қ л и к ёрдамида 
ишга туширилиши мумкин. 
Т-28х4М тракторларининг блокировка механизми мажбуран қўшилувчи 
хилидан бўлиб, механик узатмага эга, 51-расм. 
Бу ерда асосий қисмлар бўлиб, охирги узатмалар ўқига жойлашган силжувчи 
муфта 14 ва қўзғалмас муфта 15 хисобланади. Агар улар қўшилса, иккала 
томондаги охирги узатмалар қўшилиб, бир ўқ сингари айланадилар. Қолган 
барча қисмлар шу иккала, яъни қўзғалмас ва қўзғалувчан 13 муфталарни 
қўшиш ёки ажаратиш учун хизмат қилади. 
9.1-расм. Механик узатмали блокировка механизмининг тузилиши. 


95 
1-тепки; 2-тепкининг торткиси; 3-ричагли ўқ; 4-айри; 5-ростловчи гайка; 6-
тортқи; 7-бурувчи ричаг; 8-ричагнинг ўқи; 9-кронштейн; 10-қўшувчи ўқ; 11-
пружина; 12-сурувчи ричаг; 13-охирги узатманинг ўқи; 14-силжувчи муфта; 15-
қўзғалмас муфта; 16-чегараловчи винт. 
Тепки 1 эзилса, улар қўшилади, тепки қўйиб юборилса-ажралади. Шундан 
келиб чиқиб, ўртадаги қисмларнинг ишлашини тушуниб олса бўлади. 
Тракторларда содда блокировка механизмларининг қуйидаги схемалари 
қўлланилади, 52 –расм. 
Дифференциални блокировка қилиш корпус 2 ва ярим ўқ шестерняси 3 ни 
боғлаш орқали амалга оширилади ва у 52а-расмда кўрсатилган. Бу усул трактор 
ва автомобилларда кенг тарқалган. Лекин харакат пайтида дифференциални 
блокировка қилиш мумкин эмас.
Ишқаланишга асосланиб ишловчи дифференциал (52б-расм) хозирда 
келажаги бор хисобланади. Уларда сателлитларни айланиш ўқи билан ярим 
ўқли шестерня 3 боғланади. 
Тракторнинг 
харакати 
пайтида 
блокировка 
механизмининг 
ишга 
туширилиши бу усулни афзаллигини билдиради. Шунинг учун улар кенг 
тарқалмоқда. 
9.2-расм. Ғилдираклараро блокировка механизмининг схемалари. 


96 
1-бош (марказий) узатма; 2-дифференциалнинг асоси; 3-ярим ўқли шестерня; 4-
тишли муфта; 5-сателлитларнинг
айланиш ўқи; 6-илашишга асосланган 
блокировка; 7-охирги узатма шестернялари; 8-дифференциал; 9-блокировкани 
шестерняли кареткаси; 10-блокировка механизмининг ўқи; 11-блокировка 
механизмининг шестерняси. 
Баъзи блокировка механизмларида трансмиссия корпусини ичида ўқ 10 
қўйилган. Унда силжувчан шестерня-каретка 11 бўлиб, у керакли пайтда 
охирги узатмани етакланувчи шестернясига уланади (9.2 в-расм).
Тракторларда охирги узатманинг ўқлари тишли муфта 4 билан бирлаштириш 
орқали, блокировка механизмини ишга тушириш услуби расмда кўрсатилган. 
Блокировка механизми қисқа вақтга, вақтинча қийин шароит хосил бўлганда, 
ишга мажбуран туширилади. Шароит нормал бўлган холларда ишга туширилса, 
буриш жараёни ёмонлашиб, шиналарнинг ейилиши кузатилади. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   217




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish