Е т т и н ч и
ф а н
605
Ун иккинчи фасл. Ш акли в а ранги ёмон ёки бошка ай б л а р га э г а
б ул ган тирноц урнига яхши тирнок усиши учун кучириб таш лаш
тадби рлари
Сарв елимини олиб, орритиб т ур ган ёмон тирноцца уни юмшатиш
учун бир неча кун боглаб цуйилади. Кейин тирноц нлдизига игна сан-
чиб, ундан купгина цон оцизилади, сунгра саримсоцни янчиб, тирноц
устига бир кеча- ку ндуз боглаб цуйилади ва саримсоцни бир кеча-кун-
д у з д а икки м а р т а б а янгиланади. Б у тадбир [тирноцни], ал ба тт а кучириб
тушириб юборади. Тирноцца доимий равишда майиз боглаб цуйиш хам
б аъ з ан уни озгина тадбир орцали тушиб кетишга тайёрлайди, айницса,
майизни говшир ёки чарви билан янчилган олтингуг)фтга аралашти-
рилса шундай булади.
Айицтовон тирноцни кучиришда кучли д орилардан биридир. Д у б
а с а л майвизаги,
софсиё,
тор газ агути, зирних ва олак ула нгларни снрка
билан цушиб доимий рав ишда тирноцца борлаб цуйилса ва бир неча
кун у тк аз иб ечилса, бу >^ам кучириб туширади. Яна икки хил зирних,
сариц олтингугурт ва сацич таркибидан
сирка
цушиб, к уюк суртма
цилиб борланади, уни э^ар >^афта ечиб ташланадп.
Ун учинчи фасл. Янгидан ус аё т га н тирноцни парвариш цилиш
Тирноцни бекитиш тадбирини цуллаб, уни цул, хаво ва бошкалар
тегишидан сацлаш ва буш цуйиб цуйиш керак. Бунинг учун энг муво-
фиц тадбир к у м у ш д а н цалпоцча каби бир нарса яс а б бармоц учига кий-
гизиб боглаб цуйишдир, ^аво бутунлай тусилиб цолмасин учун у нар-
са да тешик ва ёрицлар булади. Агар ^авонинг иссиц-совуцлигн ёки
бошца бирон са баб билан тирноцни >;аво тегишидан с а к л аш зарур
булса, уни бошца нарса билан беркитиб цуйилади. К,алпок;чанинг ш а к
ли тирноцца боглаб цуйилганда тирноц томондан бармоцдан кучиб ту-
р ад иган ва бошца томонлардан бармоцца тегиб тура дига н булиши
керак . Шунда й цилиб, бармоцни бир ой ура б цуйилади, шунда
энг
яхши тирноц
уснб
чицади.
Ун туртинчи фасл. Тирноцда юз берадиган песлик
Са рв ёнрорини олиб янчиб, сирка ва ун билан, айникса, Миср бо-
циласи уни билан аралаштириб тирноцца боглаб куйилса, песликни
к етк аз ад и. Индов билан цушилган зигир урури хам шундайдир; ёки
цизил зирних ва са нав бар елими билан аралаштнрилган, куйдирилган
шароб д ур д ас и х ам песликни к етк аз ад и. Х,ул знфт, айницса, цизил зир
них ёки сарв ёнрори билан цушилса, бу х у су с да ажойиб дори булади.
Балиц елими ^ам ажойиб е т у к доридир. Шавил илдизини сирка би
л ан цушиб суртилса ^ ам ажойиб булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |