Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet554/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   550   551   552   553   554   555   556   557   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Е т т и н ч и
ф а н
605
Ун иккинчи фасл. Ш акли в а ранги ёмон ёки бошка ай б л а р га э г а
б ул ган тирноц урнига яхши тирнок усиши учун кучириб таш лаш
тадби рлари
Сарв елимини олиб, орритиб т ур ган ёмон тирноцца уни юмшатиш 
учун бир неча кун боглаб цуйилади. Кейин тирноц нлдизига игна сан- 
чиб, ундан купгина цон оцизилади, сунгра саримсоцни янчиб, тирноц 
устига бир кеча- ку ндуз боглаб цуйилади ва саримсоцни бир кеча-кун- 
д у з д а икки м а р т а б а янгиланади. Б у тадбир [тирноцни], ал ба тт а кучириб 
тушириб юборади. Тирноцца доимий равишда майиз боглаб цуйиш хам 
б аъ з ан уни озгина тадбир орцали тушиб кетишга тайёрлайди, айницса, 
майизни говшир ёки чарви билан янчилган олтингуг)фтга аралашти- 
рилса шундай булади.
Айицтовон тирноцни кучиришда кучли д орилардан биридир. Д у б
а с а л майвизаги,
софсиё,
тор газ агути, зирних ва олак ула нгларни снрка 
билан цушиб доимий рав ишда тирноцца борлаб цуйилса ва бир неча 
кун у тк аз иб ечилса, бу >^ам кучириб туширади. Яна икки хил зирних, 
сариц олтингугурт ва сацич таркибидан 
сирка 
цушиб, к уюк суртма 
цилиб борланади, уни э^ар >^афта ечиб ташланадп.
Ун учинчи фасл. Янгидан ус аё т га н тирноцни парвариш цилиш
Тирноцни бекитиш тадбирини цуллаб, уни цул, хаво ва бошкалар 
тегишидан сацлаш ва буш цуйиб цуйиш керак. Бунинг учун энг муво- 
фиц тадбир к у м у ш д а н цалпоцча каби бир нарса яс а б бармоц учига кий- 
гизиб боглаб цуйишдир, ^аво бутунлай тусилиб цолмасин учун у нар- 
са да тешик ва ёрицлар булади. Агар ^авонинг иссиц-совуцлигн ёки 
бошца бирон са баб билан тирноцни >;аво тегишидан с а к л аш зарур 
булса, уни бошца нарса билан беркитиб цуйилади. К,алпок;чанинг ш а к ­
ли тирноцца боглаб цуйилганда тирноц томондан бармоцдан кучиб ту- 
р ад иган ва бошца томонлардан бармоцца тегиб тура дига н булиши 
керак . Шунда й цилиб, бармоцни бир ой ура б цуйилади, шунда 
энг 
яхши тирноц 
уснб
чицади.
Ун туртинчи фасл. Тирноцда юз берадиган песлик
Са рв ёнрорини олиб янчиб, сирка ва ун билан, айникса, Миср бо- 
циласи уни билан аралаштириб тирноцца боглаб куйилса, песликни 
к етк аз ад и. Индов билан цушилган зигир урури хам шундайдир; ёки 
цизил зирних ва са нав бар елими билан аралаштнрилган, куйдирилган 
шароб д ур д ас и х ам песликни к етк аз ад и. Х,ул знфт, айницса, цизил зир­
них ёки сарв ёнрори билан цушилса, бу х у су с да ажойиб дори булади. 
Балиц елими ^ам ажойиб е т у к доридир. Шавил илдизини сирка би­
л ан цушиб суртилса ^ ам ажойиб булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   550   551   552   553   554   555   556   557   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish