Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


ашросни сиркага цушиб суртилади5,  ёки  ашросни



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet553/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   549   550   551   552   553   554   555   556   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

ашросни
сиркага цушиб суртилади5, 
ёки 
ашросни
туз ва у з у м шароби чукмаси билан суртилади. Б у дори-
www.ziyouz.com kutubxonasi


604
Т и б ц о н у н л а р и . Т С / р т и н ч и к и т о б
л ар тирноц цутири ва пустланишида ^ам фойдалидир. Эритилган м а с­
т ак и билан йирик цилиб янчилган туз ^ам шундай. *Эритилган цуп ёрн 
>^ам тирнок цутирларида фойда б е р а ди 1.
Унинчи фасл. Тирнокда юз берадиган тиришиш, эгрилик в а моховлнк
Бу к а с а л л и к тирноцда, купинча, савдо хилти сабабли юз беради, 
[савдо хилти] тирноцни букади, тириштиради, цийшайтиради ва мохов 
цилади. Купинча, бу к а с а л л и к к а тирноцда юз берган, кучирувчи воси- 
таларнинг бири сабаб булади. Тирноцни яхшилаб жойлаштирмокчи 
булинади, лекин уни секин-аста к илмасдан, ^адеб цул тегизила берп- 
л а ди ва орритилади, н а т и ж а д а тирноц ёмон куринишда усиб, х а м ма
вацт шу куринишда чица беради. Чунки тирноцца к ел ад иг ан озиц кела- 
ди-ю, икки табиий йул билан унга утмайди ва тарцалма йди, н а т и ж а д а
тирноц т а г и д а йирилнб, илдиз сингари шу [к ас а лл ик к а] ёрд ам беради.
Купинча, букилган ва цийшайган тирноцни етти кун чарви боглаб 
цупиш оркали д ав о ла на д и; кейин шиша парча билан цирилади. Б у т а д -
бир тирноц туррилангунча ц айт а-к ай та цуллаб турилади. Купинча, 
тирноц йицилиш сабабли кучиб тушади, шунда унинг огрири зурайиб 
иситма пайдо цилади.
Ун биринчи фасл. Д ав о л аш
С аба б савдо хилти булиб, у хилт бутун б а д а н г а тарцалиб тирноц- 
ларнинг х а м м а с и к а с а л л а н г а н булса, у хилтни бушатиш зарур. Бу 
пайтда энг мувофик; тадбир овцатни мослаштиришдир, к у н ж у т ёрини 
доимо ичиб ту ра ди га н кишининг [308] тирноцлари текисланади.
Агар савдо хилти фацат тирноцнинг узида булса, к а с а л жойнинг 
узига ишлатиладиган д а в о л а р цулланилади. Буларнинг баъзиси тир- 
ноцни юмшатиб, уни цириб текислаш учун тайёрлайди; м ас ал ан , тир- 
новда о^ак ва зирних ишлатилса, уни пичоц билан исталганича цириш 
мумкин булади. Шунингдек, тирноцца буза цуйцаси борлаб цуйилса, 
уни текислашни осонлаштиради; ёки ага р цул чидай олса, [тирноцнн] 
мум билан циздириб текисланади. Са рв елими тирноцни юмшатиш 
учун яхши цуюц суртмадир. Зирир урури з^ам тиришган тирноц учун 
яхшидир. Эритилган цуй ёрини бир неча кун тирноеда борлаб цуйилса,
4 5 4
уни юмшатади. Биринчи [борлашда] юмша т ма с а, || то уни юмшатиб текис- 
ланишга тайёрлангунича бу тадбирни бир неча м а р т аб а цайтарилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   549   550   551   552   553   554   555   556   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish