Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


www.ziyouz.com kutubxonasi 400



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet370/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

374
www.ziyouz.com kutubxonasi


400
Т и б Г{ о н у Н Л 
2
з и. 
Т у р т и н ч и
к и т о б
Унннчи фасл. Синишнннг ж а р о х а т билан 
бирга булиш и1
Синиш ва ж а р о х а т бирга воке б у л ган д а ш и кастабан д ж у д а охис- 
т ал и к билан тадбир ц уллаб, т а х т ак ач л ар н и ж ар о х атл и жоидан узоц- 
латсин ва ж а р о х а т г а муносиб м архам ларн и , айницса зифт мархамини 
цуйсин. Баъзи кишилар а в в а л о ж ар о х атн и н г икки томонини боглаб, 
ж ар о х атн и очиц х ° л д а цолдиришга бую радилар, бу тадбир ж а р о х а т
синган с у я к ус ти да б ул м аган и д а яхшидир, сунг ж а р о х а т устига уни 
хаво дан беркитиб т ур а ди га н бошца п арда цуйиш кер ак. Агар ж а р о х а т
синган с у я к устида булса, [та х та ка ч л аб ] борланганда устал и к билан 
хийла ишлатиб, ха-р томондан пишик килиб боглан ади ва ж арохатн и н г 
узини ун га мувофиц ш ак л д а бир оз очиц цолдирилади; бойлокларнн ко ­
ра тахир шароб билан х у л л а б цуйилади. У хийла м ан а ш ундай: борич- 
нинг бир учини ж арох атн и н г [юцори] ч еккаси га цуйиб, кейин киялатнб 
орцага тортилади; бошца бир борични келтириб ж ар о х атн и н г бошца 
цуйи ч еккаси га цуйилади. С ун гра бошца боричларни керагича [цуйиб] 
ту г а л л а б , циялатиб богланади, нихоят ж арох атн и н г узи очиц цолиб, 
бошца ж ойлар пишиц богланади. Бир богични юцорига ва бир борич- 
ни цуйига тортиб, синган жойни пишицроц богланади, ж а р о х а т эса 
очиц цолади. Уни истаган вацтин гда оча оласан. Ш унингдек, ж а р о х а т ­
га дори етиб бориши ва ун дан зардоб чициб туриши мумкин булсин 
учун т а х т ак ач л ар н и ж а р о х а т руб а р уси га турри кел ган жойидан тешиб 
цуйишинг х а м мумкин, буни шундай цилиш кер акки , кейин хар и кка- 
ласини х а м 2 беркитиб цуйиш м умкин булсин. Чунки ж арох атн и , айниц- 
са, совуц х а в о д а очиц цолдириш ёмон; бироц уни фацат цисиб цуймас- 
лик [204] ва кечаси беркитиб цуйиш керак.
Т а х т а к а ч цуйиш кейинга цолдирилган бул са, ж а р о х а т т уза л га ч , 
уни и ш латабер; а га р ж а р о х а т тепаси очиц цолдирилган б улса [энди] 
тах так ач н и уш а ж о й га [суриб] урнаштирилади.
Ж а р о х а т г а хос дори ишлатиш учун уни беркитиб тур ган нарса 
[парда]ни зр тал аб м и , кечцурунми — истаган в а ц т д а очиш м ум кин бул ­
син ва бун да синган с у я к боричига хеч бир тегилмасин. Буцрот: «А гар 
ж а р о х а т янги б у ж а , уни богичнинг ур та си га [турри келтириб] борлаш 
ке р а к ; а га р у эски рган в а етилгандан кейин йиринглаган3 булса, [бо- 
ричнинг] уртаси [ж а р о х а т устига] келгунча юцоридан боглаб тушил- 
син»,— деган . Айницса, моддани окизиш м ум кин булсин учун ж а р о ­
хатнинг атрофи 
хам 
борланади; шунда юцори томонини чидаш м у м ­
кин б ул ади ган д а р а ж а д а цаттицрок борлаш яхши; ж а р о х а т д а н узоц- 
л аш ган сари борични бушроц богланади.
Я р а туфайли ж у д а чуцурлик пайдо бул ган д а, шу жойни каттиц- 
роц богланади. Агар цаттиц борлаш [суякнинг] битиш жойига турри
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и
ф а н
401
келса м а ц с а д га мувофиц булади, б у л м а с а биз айтган йусинда ж а р о ­
х а т г а царши тадбир кури лади . Борлаш синган ж о й га етган д а х а м цат- 
тицроц борлана беради; уш а аъзогш ж а р о х а т г а йиринг йирилганда 
унинг оциб кетиши осон б ул ади ган в а з и я т га цуйиш керак. Шишни 
тух тати ш га ёрдам бериш учун ж арохатн и ураб т ур а дн га н богичларни 
ёз фаслида совутиш лозим. Ж арохатли синган ж ойга, айницса, ёзда, 
мумли суртмани яки нл аш ти рм асли к ке р а к ; акс холда у аъзо чирий- 
ди; балки, цайтарувчи дорига эх ти ё ж туш са, биз баён килиб утгани- 
мизга мувофиц буриштирувчи шароб ишлатиш кер ак. Синиш билан 
бирга [эт 
хам] 
эзилпб аъзонинг улиш хавфи турилса, этни тилиб цу- 
йилсин.
Кискаси, шуми билгинки, ж а р о х а т м а х к а м килиб борланганда, бу 
ун га келиб туш ади ган [моддаларни] ц а й т а р а д п 1. Агар борлашда хато 
цилинса, айницса ж а р о х атл и жой буш, унинг нарирогн каттиц боглан- 
са [ж арохат] шишадн. Ж арох ат очик б ул м аса, й п п м г а н сарпк сув оциб 
туш олмайди ва ж а р о х а т г а дорн етиб борманди. Агар ж арохатни очиц 
Холда цуйилса, у чирийди, совуц тегади ва аъ зода улим юз беради, бу 
эса орриц в а иситмаларни келтириб чикаради. Д е м а к , табиб шу икка- 
ласи орасидаги ур тач а тадбирни цуллаши, юз бераётган а^волга ца- 
раб, у урнашиб колишидан олдин чора куриши зарур.
*
Ун биринчи фасл. Нотурри битган суякни синдириш
Б аъ за н синган суякни нотурри битирилади, бунда уни цайтадан 
синдиришга турри келади. Ш и кас таб ан д [табиб] нотурри битган су як- 
даги кадоцнинг холатини аницлаши к е р а к ; а га р у к а т т а ва б а ц у в в а т
бул са, иккинчи м а р т а синдиришга киришиш к е р а к эм ас. Киришилган- 
д а , цадоцнинг пишицлиги сабабли, а в в а л ги синган ж ой дан синдириш 
мумкин бул м ай, с у я к бошца ж ой дан синади. [К,айтадан синдирмаслик- 
нинг] иложи б у л м а с а , то цадоц бушашгунича олдин юмшатувчи дори- 
ларни ишлатиб, кейин синдириш лозим; уни юмшатувчи н арсалар кат- 
тиц [шишлар] бобида айтилган дорилардир. М а с а л а н , п устдум ба, дум - 
ба, хурмо, турли ёрларнинг ч укм ал ар и , эритилган турли ёглар, илик- 
лар, чигит марзи в а ш ул а р га ухш аш ларди р. Кейин [суяк] синдирилади, 
шу билан бирга, у н га иссиц сув цуйишни д ав о м эттириб, 
х аР 
куни бир 
неча м ар та в а н н а га тушиш зар у р . Б улар фойда берм аса ва 
хаРакат 
цилдириб синаб куриш цадоцнинг цаттицлигига д а л о л а т цилса, уни 
тирнаб [тушириш] || в а ёрлаш м ум кин б ул ади ган цилиб бир томондан 375 
этни очиш ке р а к , кейин [суякни] синдириб туза ти л ад и ва ж а р о х а т г а
царши тадбир курилади.
Нотурри битган суякни, купинча, цайта синдирмасдан цадоцца 
[царши] билиб ути л ган дориларни ишлатиб, кейин уни т а х т а к а ч ёрда-

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish