Ялпи талаб ва ялпи таклиф


-чизма Ялпи талаб миқдорининг товарлар турлари, миқдори, сифати ҳамда нархига боғлиқлиги



Download 211,88 Kb.
bet2/18
Sana30.04.2022
Hajmi211,88 Kb.
#596948
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
18 ялпи талаб таклиф

15.1-чизма
Ялпи талаб миқдорининг товарлар турлари, миқдори, сифати ҳамда нархига боғлиқлиги

Ялпи талаб миқдор жиҳатидан аниқланади ва унинг умумий миқдори турли омиллар таъсирида ўзгариб туради.


Турли ўқув қўлланмалари ва дарсликларда ялпи талаб миқдорини аниқлаш усуллари ва унга таъсир этувчи омилларни баён этишда турли жиҳатдан ёндашилади. Жумладан, академик В.Видяпин ва бошқалар умумий таҳрири остида чоп этилган «Иқтисодиёт назарияси» дарслигида ялпи талаб иқтисодиёт алоҳида соҳалари сарфларининг йиғиндиси сифатида ифодаланади, яъни:
,
бу ерда:
Yd – ялпи талаб;
C – уй хўжаликларининг истеъмол сарфлари;
I – хусусий секторнинг инвестиция сарфлари;
G – давлат хариди;
NX – соф экспорт.1
Академик В.Камаев эса ялпи талабни реал ялпи миллий маҳсулот унсурларига бўлган умумий пул талаби сифатида намоён бўлишини ҳамда уни пулнинг миқдорий назариясига мувофиқ қуйидаги кўринишда ифодаланишини таъкидлайди:
,
бу ерда:
AD – ялпи талаб;
M – пул миқдори;
V – пулнинг айланиш тезлиги;
P – нарх даражаси2.
Бундан кўринадики, ялпи талаб миллий ишлаб чиқариш ҳажми ва нарх даражасига бевосита боғлиқ.
Бошқа шароитлар ўзгармай қолганда, нарх даражаси қанча паст бўлса, истеъмолчилар (мамлакат ичидаги ҳамда чет элдаги) миллий ишлаб чиқариш реал ҳажмининг шунча катта қисмини ва аксинча, нарх даражаси қанча юқори бўлса, шунча кам қисмини сотиб олади. Шундай қилиб, бошқа шароитлар ўзгармаган ҳолда нарх даражасининг ошиши ишлаб чиқаришнинг реал ҳажмига бўлган ялпи талаб ҳажмининг камайишига сабаб бўлади. Аксинча, нарх даражасининг пасайиши ишлаб чиқариш ҳажмига ялпи талабнинг ошишига олиб келади. Ялпи талабга нархдан ташқари таъсир қилувчи омилларнинг ўзгариши ҳам миллий ишлаб чиқариш ҳажмининг ўзгаришига олиб келади.
Нарх даражаси ва талаб таъсиридаги миллий ишлаб чиқариш ҳажми ўртасидаги бу тескари боғлиқликни қуйидаги чизма орқали ифодалаш мумкин (15.2-чизма).

Download 211,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish