Ялпи ишлаб чиқариш ва хизматлар статистикаси



Download 84,3 Kb.
bet5/11
Sana01.06.2022
Hajmi84,3 Kb.
#627848
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Ялпи ички маҳсулот статистикаси

Тақсимлаш усулида ЯИМ қуйидаги бирламчи даромадларни жамлаш ёрдамида аниқланади:
ЯИМ = МҲ+С+ЯФ
Бу ерда,
МҲ - ёлланган ходимларнинг меҳнат ҳақи; С - ишлаб чиқариш ва импортга солиқ (ишлаб чиқариш ва импортга берилган субсидия солиқ суммасидан айириб ташланади); ЯФ - ялпи фойда ва ялпи аралаш даромадлар.
ғлланган ходимларнинг меҳнат ҳақи қуйидаги икки муҳим унсурни ўз ичига олади: меҳнат (иш) ҳақи; ходимларнинг суғуртаси учун ажратмалар.
Меҳнат ҳақи барча кўринишдаги ҳақ ва тўловларни, яъни турли қўшимча тўловлар, мукофотлар, пул ва натура шаклидаги рағбатларни ўз ичига олади. Буларнинг ҳаммаси таннарх ва корхона фойдаси ҳисобидан берилади. Меҳнат ҳақи солиқ тўловларини бажармасдан олдин ҳисобланади.
Социал суғурта учун ажратмалар ходимларнинг келажакда нафақа олиш ҳуқуқига ега бўлиши учун амалга оширилади. Социал нафақалар давлат, суғурта ташкилотлари, давлат ва нодавлат нафақа фондлари томонидан берилади. Бундай нафақаларни бериш заруриятини қуйидагилар белгилаши мумкин: касаллиги туфайли даволанишга муҳтож бўлиш, бола туғилиши, ногирон ёки қариб қолиши; боқимандагиларни таъминлаш зарурияти; боқувчисини йўқотганларни қўллаб- қувватлаш; нафақага чиқиш, ишсизлик, касаллиги туфайли умуман ёки тўлиқ ишлай олмайдганлрни қўллаш; таълим учун тўлай олмайдиганларга мадад бериш; кам даромадлиларнинг уй-жой, коммунал хизмат ҳақларини тўлай олмайдиганларни қўллаб- қувватлаш ва ҳ.к.
Ишлаб чиқариш ва импортга солиқ - бу ишлаб чиқариш ва товар (хизмат)лар импорти ёки ишлаб чиқариш омилларидан фойдаланганлиги учун давлат солиқ ташкилотларига қайтариб олмаслик шарти билан мажбурий тўланадиган тўловлардир.
Ялпи фойда ялпи аралаш даромадлар - бу барча тўловларни, яъни ёлланган ходимларнинг меҳнат ҳақи, ишлаб чиқариш ва импорт учун тўланган солиқни йиғиб ташлангандан кейин ҚҚ нинг қисмидир.
Ялпи фойда ва ялпи аралаш даромад қуйидагича ҳисобланади:

  • макроиқтисодиёт бўғинда:

ЯФ=ЯИМ-МҲ-С+СС
бу ерда,
СС - ишлаб чиқариш ва импортни қўллаб қувватлаш учун ажратилган субсидия.



  • тармоқлар ва секторлар бўғинида:

ЯФ=ҚҚ-МҲ-ҚҚС-БС+ИТС+БСС
бу ерда,
ҚҚС - қўшилган қиймат солиғидан ташқари маҳсулот ва импорт учун солиқ; БС - ишлаб чиқаришга солинадиган бошқа солиқлар;
ИТС - импортдан ташқар маҳсулот учун ажратилган субсидия; БСС - ишлаб чиқариш учун ажратилган турли субсидиялар.



Download 84,3 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish