Я. Маматова, С. Сулайманова


Телевидение кўнгилочар саноат сифатида



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/98
Sana05.07.2022
Hajmi1,84 Mb.
#740775
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   98
Bog'liq
u-2

Телевидение кўнгилочар саноат сифатида 
 
XX аср бошида телевидение ривожининг технологик асосини ҳаракатдаги 
тасвирни узатиш услуби ташкил қилган. Илк тажриба тариқасидаги бундай 
трансляция 1920 йилда Германияда амалга оширилди, 1935 йилдан эса 
теледастурлар мунтазам равишда намойиш этиладиган бўлди.
WRGB
каналининг 
таъкидлашича, 1928 йил 13 январда ташкил этилган тажриба станцияси асосида 
қурилган илк телевизион станция ўз дастурини Скенектади шаҳридаги (Нью-Йорк 
штати) General Electric заводидан эфирга узатган. Ўзбекистонда эса илк телетасвир 
1927 йилда трансляция қилинган. Бундан хулоса қилиш мумкинки, сайёрамизнинг 
турли ҳудудларида телевидение асрига деярли бир вақтда қадам қўйилган. 
Субурбанизациялашув (ўта йирик шаҳарларнинг юзага келиш жараёнининг 
жадаллашуви) ва тижоратлашувнинг кенгайиши телевидение тараққиётига ҳам 
таъсир этмай қолмади. Телевизор бутун оила учун кўнгил очиш ва ахборот воситаси 
бўлиб қолди, яъни: кундуз куни у “кўпик” операларини намойиш этиш орқали уй 
бекасининг кўнглини овласа, кечга яқин - эркаклар учун янгиликлар дастурини, 
кечқурун эса - оиланинг барча аъзолари томоша қилиши мумкин бўлган 
викториналарни эфирга узатади. Пайдо бўлган давриданоқ телевидение радиога 
чамбарчас ҳолда фаолият юритди. У радиодан мусиқий дастур, суҳбат асосида 
юзага келган шоу, вазиятли комедия ва “кўпик” операси каби жанрларни ўзига 
кўчириб олди. 
Дигиталлашув телевидениенинг ривожига жиддий таъсир кўрсатди. Олдин 
кабель, кейинчалик эса йўлдош алоқа технологияларининг ривожланиши кўп 
миқдордаги телеканалларнинг пайдо бўлишига туртки берди. Бу эса 
телетомошабиннинг телевидение билан боғлиқ одатларига қуйидагича таъсир 
кўрсатди: 
– каналлар ўз дастурини йирик маргинал гуруҳларга йўллашдан бир қадар 
чекинди, бунинг натижасида оммавий аудиториянинг фрагментлашуви (бошқача 
айтганда, майдалашуви) ва медиалар томонидан ёритилаётган барча учун умумий 
мавзуларнинг йўқолиши кўзга ташлана бошланди; 
– томошабинларнинг хабардорлиги ошди; 
– ҳар бир канални томоша қилиш вақти каналлар сонига тескари 
пропорционал равишда ўзгарди; 
– ёзиб олувчи қурилмаларнинг пайдо бўлиши билан 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish