Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 4,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/524
Sana08.04.2022
Hajmi4,6 Mb.
#538111
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   524
XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOM
А
SI 

12/2020 
94
Альтманнинг икки омилли модели компаниянинг банкротлик даражасини баҳолайди, 
Таффлернинг кўп омилли модели эса компаниянинг тўлов лаёқати моделини тузади
[9]. 
 
1-
расм. Корхонани бошқариш самарадорлигини баҳолашнинг миқдорий усуллари 
 
(муаллиф томонидан ишлаб чиқилган)
 
Натижада барча ҳисоблаб чиқилган кўрсаткичлар таққосланади ва корхонанинг молиявий ҳолати 
ҳақида хулоса чиқарилади. Ушбу усулнинг камчилиги шундаки, молиявий қийинчиликка эга бўлган 
компаниялар қандай қилиб бўлмасин, ўз ҳисоботларини эълон қилишни тўхтатиб
туради, чунки узоқ 
вақт давомида тўғри маълумотлар олиб бўлмайди. Ҳисоботларда чоп этиладиган маълумотлар 
ишончли бўлмаслиги мумкин, бу эса шунга олиб келадики, корхона фаолиятининг айрим 
кўрсаткичлари унинг тўлов лаёқатига эга эмаслигидан далолат берган бир пайтда бошқа кўрсаткичлар 
унинг фаолияти барқарор эканлиги ҳақида мулоҳаза юритишга асос бўлади. Корхонада корпоратив 
бошқарув самарадорлигини баҳолашнинг иккинчи услубиёти унинг бозор қийматини таҳлил қилишга 
асосланади. 
Даромадни 
капиталлаштириш 
усули 
корхонанинг 
жорий 
даромадларини 
капиталлаштириш
коэффициентига бўлиш йўли билан аниқлашга асосланади. Асосий камчилик –
бу 
усулни қўллаш учун зарурий ва мажбурий шарт корхона
келажакда келтирадиган даромадлар жорий 
даромадлар билан бир хил даражада қолишини тахмин қилиш ҳисобланади. Акцияларнинг курс 
қийматини баҳолаш усули ҳозирги ва олдинги даврлардаги акциялар курс қийматини таққослашдан 
иборат. Бу ерда асосий камчилик –
бошланғич маълумотлар йўқлиги ҳисобланади, чунки биржаларда 
тор доирадаги маҳаллий
компанияларнинг акциялари котировка қилинади.
Шундай қилиб, хориждан ўзлаштирилган ва маҳаллий шароитларда қўлланаётган корпоратив 
бошқарув самарадорлигини баҳолашнинг барча усуллари доим ҳам самарали бўлавермайди. 
Корпоратив бошқарувнинг иқтисодий самарадорлигини баҳолашга янгича ёндашувлар яратишга 
асосланган тамомила бошқа усул талаб қилинади. Бу вазифани Нортон ва Каплан мувозанатланган 
кўрсаткичлар тизими усули ёрдамида ҳал этиш мумкин, чунки унда миқдорий ҳисоб
-
китобларни сифат 
баҳолари билан тўлдиришга қаратилган ҳаракат амалга оширилган. Улар корпорациянинг умумий 
стратегияси билан боғлиқ бўлган бошқарув самарадорлигининг барча ошкора ва яширин омилларини 
баҳолашга ёрдам бериши мумкин. Бу усулларнинг асосий камчилиги шундаки, уларни самарали 
қўллаш учун корхона ўзининг муфассал кўрсаткичлар тизимини мустақил равишда
ишлаб чиқиши ва 
уни қўшимча қиймат яратиш бутун занжири бўйлаб барча бўлинмаларда жорий қилиши зарур. 
Кўрсаткичлар тизимини танлашга субъектив фикрнинг таъсир омили усулнинг бошқа бир заиф 
нуқтаси ҳисобланади.
Бундан ташқари, самарадорликни ички ва ташқи турларга ҳам ажратиш мумкин. Ички 
самарадорлик
корхонада мақбул тежамкорлик тизимини жорий этиш ёки юқори сифат омили асосида 
мавжуд ресурслардан оқилона фойдалана олишдир. Бу ўринда самарадорлик ишлаб чиқариш 
натижалари билан биргаликда бошқарув тизими самарадорлиги, меҳнат унумдорлиги, сотув 
самарадорлиги каби кўрсаткичларни қамраб олади.
Ташқи самарадорлик эса асосан, корхонада замонавий менежмент усуллари
татбиқи 
натижаларини акс эттиради.
Корпоратив бошқариш самарадорлигини баҳолаш бўйича олиб борилаётган тадқиқот ишларини 
назарий жиҳатдан ўрганиш шу хулосага олиб келадики, бу масалада бир қанча ёндашув ҳамда усуллар 
ишлаб чиқилган
[10]. 
Уларни ўрганиш шуни кўрсатадики, асосан, баҳолашни амалга оширишда сифат 
ҳам миқдор
каби усулларга ажратилади (2
-
расм). 
Сифат гуруҳига, асосан, солиштирма (таққослаш) ва корпоратив бошқарувнинг хавф
-
хатарини 
баҳолаш усуллари киритилади.
Миқдор гуруҳларига эса асосан, корпорация хўжалик фаолияти кўрсаткичларини таҳлил 
қилишда қўлланиладиган усуллар киритилади.
Ушбу усуллар моҳиятига қисқача тўхталиб ўтамиз. Корпоратив бошқарув самарадорлигини 
баҳолашнинг таққослаш усули ҳар хил мамлакатларда ҳар хил шароитларда фаолият юритувчи 
корпоратив бошқарув механизмлари амал қилиш ҳолатини ўзаро солиштиришни назарда тутади. Бу 
каби ёндашувлар ноанъанавий саналиб, турли мамлакатларда (ҳаттоки, бир мамлакат миқёсида ҳам) 



Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   524




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish