Xii боб. Магнит майдон 12. 1-§. Магнит майдон ва унинг характеристикаси. 12. 2-§. Био-савар-лаплас қонуни



Download 434,89 Kb.
Pdf ko'rish
bet7/8
Sana04.04.2022
Hajmi434,89 Kb.
#528839
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
XII - БОБ. МАГНИТ МАЙДОН

 
 
12.5-§. Зарядли зарраларнинг магнит майдондаги харакати. Циклотрон 
 
Магнит майдонга кирган зарядли зарраларнинг бир неча холини кўрайлик. 
1. Зарядли зарранинг харкат йўналиши магнит индук-цияси чизиқлари бўйлаб содир 
бўлганда, u ва В векторлари орасидаги бурчак 

= 0 ёки 



га тенг. Бунда F
л
= 0 бўлади. 
Демак, бу холда магнит майдон зарядли заррага таoсир қилмайди. 
2. Агар u ва В орасидаги бурчак 



/2 ёки 3

/2 га тенг бўлса, F
л
= quB бўлади. Бунда 
куч таoсирида зарра айлана бўйлаб харкатланади. Айлана радиуси R ни Лорентц кучини 
марказдан қочма кучга тенглаб топамиз: 
qB
mu
R
бундан
R
mu
quB


2
(12.21) 
эканлиги келиб чиқади. 
(12.21) даги m - зарранинг массаси, q - зарранинг заряди. 
Зарранинг айланиш даври 
B
m
q
qB
mu
u
u
R
T
)
(
2
2
2







(12.22) 
ва В нинг аниқ қийматларини билсак q/m ни аниқлаш мумкин бўлади. 
3. Зарра тезлиги магнит майдон йўналиши билан ихтиёрий 

бурчак ташкил этсин. Бу вақтда харакатланаётган зарраларга магнит 
майдон кўрсатадиган таoсирдан циклик тезлатгичлар (циклотрон, 
синхротрон, 
синхрофазотрон), 
магнитогидродинамик 
генераторларда фойдаланилади. 
Циклотрон зарядланган элементар зарралар (электрон, 
протон, алpфа-ва ва бошқа шу каби зарралар)ни ёруғлик тез-лиги С 
= 3 

10
8
м/с га яқин тезликларгача тезлаштирувчи қурилма. Бундай 
зарралар атом ядроларини ўрганишда, радиоактив изотоплар 
олишда ва шунга ўхшаш мақсадларда фойдаланилади. 
Циклотроннинг асосий қисми кучли электромагнитдир. Бу 
электромагнит қутблари орасида ярим доира шаклидаги ясси 
цилиндр - вакуум камераси жойлашган. Бу камера 
дуант
деб аталувчи D - симон икки бўлак 
D
1
ва D
2
лардан иборат. Дуантлар электродлар вазифасини хам ўтайди. Улар ўзгарувчан 
кучланишли юқори частотали генераторнинг қутбларига уланган. Шунинг учун дуантлар 
навбатма-навбат гох мусбат, гох манфий зарядланиб туради. Электр майдон фақат дуантлар 
оралиғидаги тирқишдагина мавжуд бўлади. Тезлатилиши лозим бўлган зарядли зарралар 
камерага махсус қурилма (расмда S деб белгиланган) орқали киритилади.
Камера киритилган мусбат зарядли зарралардан бирининг харакатини кузатайлик. 
Зарра дархол манфий зарядланган дуант томон тортилади. Дуант ичида зарранинг харакати 
йўналишга перпендикуляр бўлган магнит майдон заррани айланма орбита бўйлаб 
харакатланишига мажбур этади. Зарра ярим айланани босиб ўтгач, яна дуантлар оралиғидаги 

Download 434,89 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish