Xarakter – shaxsning borliqqa, odamlarga, predmetli faoliyatga hamda o’z-o’ziga munosabatini ifodalovchi psixologik, subyektiv munosabatlar majmui Xarakter



Download 1,75 Mb.
bet5/5
Sana07.12.2022
Hajmi1,75 Mb.
#880793
1   2   3   4   5
Bog'liq
portal.guldu.uz-Xarakter

Бу тушунча уни бир томондан, бошка одамлардан фаркловчи белги ва хусусиятларини уз ичига олади, иккинчи томондан, узига ва узига ухшашларга хос булган умумий ва характерли хусусиятларни камраб олади. Демак, индивид – инсонга алокадорлик фактини тасдикловчи илмий категориядир.

  • Бу тушунча уни бир томондан, бошка одамлардан фаркловчи белги ва хусусиятларини уз ичига олади, иккинчи томондан, узига ва узига ухшашларга хос булган умумий ва характерли хусусиятларни камраб олади. Демак, индивид – инсонга алокадорлик фактини тасдикловчи илмий категориядир.
  • «Индивидуаллик» - юкоридаги иккала тушунчага нисбатан торрок тушунча булиб, у аник бир одамни бошка бир аник одамдан фаркловчи барча узига хос хусусиятлар мажмуини уз ичига олади. Шу нуктаи назардан шахс тизимини тахлил киладиган булсак, шахснинг индивидуаллигига унинг кобилиятлари, темпераменти, характери, иродавий сифатлари, эмоциялари, хулкига хос мотивация ва ижтимоий установкалари киради. Айнан шу кайд этиб утилган категориялар шахсдаги индивидуаллиликни таъминловчи категориялардир. Демак, психологияда хар бир инсоннинг индивидуаллигини изохловчи хусусиятлар бор.

Хулоса

  • Юкорида таъкидлаганимиздек, хар бир шахс узига хос кайтарилмас дуне. Дунёда бир-бирига айнан ухшаш булган икки кишини топиш жуда мушкул. Одам ташки киёфаси, буйи-басти билан бошка бирор кимсага ухшаши мумкин, лекин феъли, мижози ва шахс сифатидаги хусусиятлари нуктаи назаридан айнан бир хил инсонлар булмайди. Хаттоки, олимлар битта тухумда ривожланган эгизакларда хам жуда куп жихатдан айнан ухшашликни кайд килишган, шахсий сифатларидаги корреляцияда эса баъзи тафовутлар аникланган.
  • Шахс – кайтарилмас, у уз сифатлари ва борлиги билан ноёбдир. Ана шу кайтарилмаслик ва ноёбликнинг асосида унинг индивидуал психологик хусусиятлари мажмуи ётади. Шу уринда биз юкорида таъриф берган шахс тушунчаси билан ёнма-ён ишлатиладиган яна икки тушунчага изох беришни уринли деб хисоблаймиз. Бу – «индивид» ва «индивидуаллик» тушунчаларидир. «Индивид» тушунчаси умуман «одам» деган тушунчани тулдириб, унинг ижтимоий ва биологик мавжудот сифатида мавжудлигини тасдиклайди.
  • Fizionomika
  • Xiromantiya
  • Эътиборингиз учун раҳмат!

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish