X bob. Keyns va keynschilik ta‟limoti


Keynsning siyosatga nisbatan falsafiy yondashuvi



Download 0,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/18
Sana31.12.2021
Hajmi0,55 Mb.
#232224
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
keyn

Keynsning siyosatga nisbatan falsafiy yondashuvi 

Siyosat  normativ  qonuniyatlarni  mujassam  etgan  nazariyani  o‗z 

ichiga oladi. Shuning uchun Keyns inqilobini to‗liq anglash uchun o‗sha 

davr  iqtisodchilarining  va  ayniqsa,  Keynsning  umumiy  falsafiy 

qarashlarini  yaxshi tushunish talab  etiladi.  Keyns  o‗zining  The  General 

Theory(Umumiy nazariya) kitobini chop ettirganidan so‗ng radikallikda 

ayblangan  (aslida  u  radikal  bo‗lmagan).  Bu  insonning  o‗tmishi,  ta‘lim 

olish tarixi va tajribasidan kelib chiqqan holda o‗z jamiyatining tashkiliy 

strukturasi  borasida  sezilarli  o‗zgarishlar  uchun  kuchli  kurash  olib 

borishini  bunday  insondan  kutish  mushkul  ish,  albatta.  Keyns  aslida 

jamiyat  strukturasini  o‗zgartirish  borasidagi  fikrlarga  konservativ  nigoh 

bilan  qaragan.  U  asosan  kapitalizmning  asosiy  elementlarini  saqlab 

qolishga  qaratilgan  qarashlarni  yoqlab  chiqqan.  U  agar  tizimning  eng 

yomon  kamchiliklari bartaraf  etilmasa, individuallar  kapitalistik  tizimni 

rad  etadilar  va  buning  oqibatida  tizim  topganidan  ko‗ra  ko‗proq 

narsalarni  boy  berib  qo‗yishiga  ishongan.  Uning  marksizmni  rad  etishi 

ham,  Marksning  iqtisodiyotiga  qarshi  tanqid  ham  markscha  ijtimoiy 

                                                             

37

For  a  history  of  the  adoption  of  Keynes  by  American  economists,  see  David  C.  Colander  and 



Harry Landreth, eds. The Coming of Keynesianism to America (Brookfield, Vt.: Elgar, 1996).

 

38



The quotation is from an unpublished interview held with EvseyDomar by the authors.

 



224 

 

tizim Keyns yashab turgan ijtimoiy 



sinfning  yo‗q  qilishini  tan  olish, 

deb baholanadi: 



Qanday  qilib  men  zamonaviy  olam  uchun  hech  qanday  ahamiyati 

yo„q,  o„z  pozitsiyasini  hamma  narsadan  yuqori  qo„yadigan  va  tanqidni 

qabul  qilmaydigan  hamda  o„z  qonuniyatlarini  injildek  qat‟iy 

o„rnatadigan eskirgan kitobni ko„ra bila turib qabul qilishim mumkin? 

Qanday  qilib  men  tezakni  sigirning  o„zidan  afzal  ko„radigan,  butun 

bashariyat  urug„larini  va  ijobiy  sifatlarini  o„zida  mujassam  etgan 

burjuaziya  va  intelligensiyadan  ko„ra  qo„pol  proletariatni  ustun 

ko„radigan dunyoqarashni o„zimga singdira olaman?

39

 

Keyns  Germaniya,  Italiya  va  Rossiyada  avj  olib  borayotgan 

diktatorlik va totalitar tuzumdan qattiq xavotirga tushgan edi. U ijtimoiy 

tuzulmalardagi  bunday  o‗zgarishlar  ba‘zi  iqtisodiy  masalalarni  hal  eta 

olishiga  ishonishni  istar  edi,  ammo  u  bunday  yechim  faqatgina 

individualizm  va  uning  iqtisodiy  hamda  siyosiy  afzalliklari  evaziga 

qo‗lga  kiritilishi  mumkinligini  his  etdi.  Kattaroq  samara  va 

innovatsiyaga  erishish  uchun  shaxsiy  qiziqishdan  foydalanishni 

cheklovchi  individualizmning  iqtisodiy  afzalliklari  iqtisodchilarga  yax-

shi ma‘lum:  



Ammo  yuqoridan  ta‟kidlanganidan  tashqari  agar  individualizm 

o„zining  kamchilik  va  zaif  tomonlaridan  xalos  etilsa,  u  albatta  boshqa 

mavjud  tizimlardan  ko„ra  ko„proq  shaxsiy  erkinlikni  ta‟minlovchi 

vositaga  aylanishi  mumkin.  U  shaxsiy  tanlovni  yanada  ko„proq amalda 

qo„llash  uchun  zamin  hozirlaydi.  Shu  bilan  bir  qatorda  u  yana  ushbu 

kengaytirilgan  shaxsiy  tanlovdan  kelib  chiqadigan  hayotning  turfa 

xilligini  saqlash  omili  bo„lib  ham  xizmat  qilishi  mumkin  va  undan 

ayrilish  bir  xildagi  yoki  totalitar  tuzumning  yo„qotganlari  oldida 

anchayin sezilarli bo„lishi mumkin.

40

 

Keynsning  yaxshi  jamiyat  strukturasi  borasidagi  keng  qamrovli 

falsafiy qarashlari uni ikki tomondan ham cheksiz hujumlar ostida qolib 

ketishiga  sabab  bo‗ldi.  So‗llar  uni  o‗z  sinfi  va  kapitalizmning 

himoyachisi, deb e‘lon qilishdi, o‗nglar esa uni kapitalistik tizimni yo‗q 

qilishga moyil yovvoyi sotsialist-islohotchi, deb atadilar. Biz allaqachon 

uning  marksizmga  bo‗lgan  yondashuvini  ko‗rib  chiqdik.  Uning  o‗nglar 

tomonidan qilingan tanqidga javobi murosaga kelishga qaratilgan edi. U 

shunday 

deb 


yozgan 

edi:―hukumat  vazifalarini  kengaytirish 

                                                             

39

J.  M.  Keynes,  ―A  Short  View  of  Russia,‖  in  Essays  in  Persuasion  (New  York:  Harcourt,  Brace, 



1932), p. 300.

 

40



Keynes, General Theory, p. 380.

 



225 

 

individualizmga  qarshi  dahshatli  zarba  bo‗lib  tuyulsada  men  uni  ham 



mavjud  iqtisodiy  ko‗rinishlarni  yo‗q  qilib  yuborishdan  uzoqlashishning 

yagona vositasi sifatida, ham individual tashabbuslarning muvaffaqiyatli 

faoliyat olib borishiga maqbul sharoit sifatida himoya qilaman.‖

41

Keyns 



kapitalizmdan  topgan  asosiy  naflardan  biri  bu  uning  individualizmga 

erkin  faoliyat  olib  borishini  ta‘minlashi  sanaladi.  Individualizm  orqali 

kelib chiqadigan har qanday kamchiliklar kapitalizmni barbod etmasdan 

to‗g‗rilanishi  mumkinligiga  u  ishonar  edi.  U  kamitalizmning  asosiy 

kamchilik  va  xatoliklari,  deb  quyidagilarni  ta‘kidlab  o‗tgan  edi:  ―bu 

tuzumning  xatosi  uning  to‗liq  bandlikni  ta‘minlay  olmasligi,  uning 

o‗jarligi hamda boylik va daromadlarning adolatsiz taqsimotidir.‖

42

 



1930-yillarda  ro‗y  bergan  Depressiya  ko‗plab  iqtisodchilarni 

kapitalizmning  asosiy  kamchiligi  to‗liq  ish  bilan  bandlikni  ta‘minlay 

olmasligida,  degan  fikrga  ishonishga  majbur  qildi.  Urushdan  keyingi 

iqtisodchilar  oldida  ko‗ndalang  bo‗lgan  masala  mana  bunday  edi

kapitalizmning eng yaxshi xususiyatlarini saqlab qolish va shu bilan bir 



qatorda katta depressiyalarni bartaraf etish uchun biz qanday siyosat olib 

borishimiz  kerak?  Keynsning  siyosat  borasidagi  qarashlari  dastlab, 

AQShdagi  ko‗pchilik  odamlar  uchun  juda  liberal  ko‗rinish  kasb  etdi. 

Keynschilar  tomonidan  taklif  etilgan  monetar  va  moliyaviy  siyosat 

nihoyat  AQSh  iqtisodchilari  tomonidan  tan  olindi,  chunki  bu  siyosat 

hukumatning  juda  kam  miqdorda  iqtisodga  bevosita  aralashuvini  talab 

etar  edi.  Biroq  shunday  bo‗lishiga  qaramasdan,  keynschilarni  sotsialist, 

deb  hisoblovchilar  bu  siyosatni  qoralab  chiqdilar.  Ilk  keynschilikkka 

kirish  asarini  yozgan  Lori  Tarshis  bir  guruh  konservativlar  uning 

kitobidan  foydalangan  o‗quv  dargohlariga  grantlar  berishni  to‗xtatishga 

harakat  qilganlarida  va  uning  o‗zini  dars  beradigan  Stenford 

universitetidan  bo‗shattirish  payiga  tushganlarida  bu  konservativlarning 

hujumi  ekanini  anglab  yetadi.  Tarshisning  kitobi  yaxshi  sotilmaydi, 

ammo undan so‗ng bu kitobga taqlid qilib yozilgan Samuelsonning asari 

juda  ham  mashhur  va  ommabop  bo‗lib  ketadi,  chunki  u  keynschilik 

iqtisodiyotini  ilmiy  niqob  ostiga  berkitadi  va  shu  asnoda  Tarshisga 

qaratilgan mafkuraviy hujumlardan o‗zini saqlab qoladi

43



                                                             

41

 O‗sha manbaa. 



42

O„sha manbaa„ p. 372.

 

43



 History of Economic Thought. Harry Landreth, David C. Colander. Fourth edition Houghton Mifflin Company 


226 

 


Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish