Toshkent farmatsevtika instituti farmakognoziya kafedrasi

9-10-Ma‟ruza 
Mavzu: Dorivor o„simliklar xom ashyosini tayyorlash asoslari 
 
Mavzu 4 soatga mo„ljallangan. 
 
Ma‟ruza rejasi: 
 
1.Dorivor o‗simliklar xom ashyosini      tayyorlash ishini uyushtirish. 
 2.Dorivor o‗simliklar xom ashyosini  yig‗ish.  
 3.Yig‗ilgan xom ashyoni quritish.  

---

45 
 
 4.Yig‗ilgan xom ashyoni standart holga keltirish. 
 5.Xom ashyoni idishlarga joylashtirish (qadoqlash).  
 6.Xom ashyolarni transport vositalari bilan jo‗natish. 
 7.Xom ashyoni saqlash.  
Tayanch iboralar:
 dorivor o‗simliklar xom ashyosini tayyorlash, quritish, standart 
xoliga keltirish, qadoqlash ,asosiy dorivor o‗simliklar ro‗yxati. 
O‗zbekiston  tibbiyotida  qo‗llaniladigan  dorivor  vositalarning  38-40%  ini 
o‗simliklardan olinadigan preparatlar tashkil qiladi. Ba‘zi og‗ir kasalliklarni davolashda 
ishlatiladigan  muhim  ahamiyatli  ayrim  dorivor  preparatlarni  (yurak  glikozidlar,  qator 
alkaloidlar,  terpenlar,  saponinlar,  steroid  va  fenolli  birikmalar  va  boshqa  biologik  faol 
moddalar) shu  vaqtgacha sintez yo‗li bilan olib bo‗lmadi. Ularni olish manbai hozircha 
faqat o‗simliklar bo‗lib qolmoqda. 
Farmatsevtika sanoati  va  dorixonalar ehtiyojini  qondirish  maqsadida  har  yili  katta 
miqdorda dorivor o‗simliklar mahsuloti tayyorlanadi. Mahsulotlar asosan yovvoyi holda 
o‗sadigan  dorivor  o‗simliklardan  yig‗iladi.  Yil  sayin  dorivor  o‗simliklar  mahsulotiga 
bo‗lgan  talab  oshmoqda.  SHuning  uchun  tayyorlanadigan  mahsulotning  miqdori  ham 
oshmoqda.  
YOvvoyi  holda  o‗sadigan  dorivor  o‗simliklarning  zahirasi  har  qancha  ko‗p 
bo‗lmasin,  yildan-yilga  ko‗payib  borayotgan  tayyorlash  miqdorini  qondirish  hamda 
tabiiy  sharoitda  o‗sadigan  o‗simliklarni  saqlab  qolish  uchun  ularni  yig‗ishni  to‗g‗ri 
uyushtirilishi  kerak  hamda  mahsulotlarning  tayyorlashni  ilmiy  asoslangan  qat‘iy  rejaga 
rioya qilingan holda olib borish zarurdir. 
Dorivor o‗simliklarni tayyorlashda quyidagi ishlar bajariladi: 
1. Dorivor o‗simliklarni tayyorlash ishini uyushtirish. 
2. Mahsulotni yig‗ish. 
3. Yig‗ilgan mahsulotni quritish. 
4. Yig‗ilgan mahsulotni standart holiga keltirish. 
5. Mahsulotlarni idishlarga joylashtirish (qadoqlash).  
6. Mahsulotlarni transport vositalari bilan jo‗natish. 
7. Dorivor mahsulotlarni saqlash. 

---

46 
 
Dorivor  o‗simliklarni  tayyorlashni  o‗z  vaqtida  to‗g‗ri  uyushtirish  juda  katta 
ahamiyatga ega.  Dorivor o‗simliklarni tayyorlashni uyushtirishda quyidagilar bajariladi 
va tashkil qilinadi: 
-  ma‘lum  tuman  buyicha  dorivor  o‗simliklarning  tayyorlash  rejasini  bilish  va  uni 
tumanda  yig‗ish  mumkin  bo‗lgan  dorivor  mahsulot  miqdoriga  solishtirgan  holda 
aniqlash;  
-  ro‗znoma  va  radio  orqali  xalq  o‗rtasida  qanday  dorivor  o‗simliklar  qachon, 
qanday  qilib,  qaerda  yig‗ilishi,  quritilishi,  sotib  olish  bahosi  hamda  qaerda  topshirilishi 
lozimligi to‗g‗risida to‗liq axborot beradigan tegishli tushuntirish ishini olib borish; 
- xuddi shu ko‗rsatilgan masalalarni to‗liq aks ettiradigan varaqalar chop ettirish va 
uni aholi ko‗p yig‗iladigan, hammaga yaxshi ko‗rinadigan erlarga osib qo‗yish; 
- dorixona qoshida dorivor o‗simliklar tayyorlovchilar uchun qisqa muddatli o‗qish 
(tushuntirish) ni tashkil etish; 
- dorivor o‗simliklar ko‗p o‗sadigan joyini va zahirasini aniqlash; 
- dorivor mahsulotni yig‗iladigan erni aniqlash; dorivor mahsulot yig‗iladigan joyni 
tanlaganda iloji boricha transport vositasi (avtomashina) boradigan va aholi yashaydigan 
erdan  olis  bo‗lmasligini  hisobga  olish  kerak.  CHunki  dorivor  mahsulotlarni  yig‗ishga 
ishdan bo‗sh bo‗lgan erli aholi, maktab o‗quvchilari va pensionerlar jalb etiladi; 
- dorivor mahsulotlarni tayyorlashni tashkil etish; 
- yig‗ilgan dorivor mahsulotni tayyorlangan joyda quritishni tashkil qilish. Agarda 
mahsulotni  yig‗ilgan  joyida  quritishni  iloji  bo‗lmasa,  u  holda  uni  zudlik  bilan 
quritiladigan erga transport vositasida etkazish va quritishni tashkil etish. 
 Dorivor  o‗simliklar  mahsulotini  tayyorlash  tegishli,  vakolatli  tashkilotlar 
tasdiqlagan  qat‘iy  reja  bo‗yicha  olib  boriladi.  Bu  ishni  rejalashda  dorivor  o‗simliklarni 
tabiiy  o‗sish  joyida  yo‗q  bo‗lib  ketmasligini  va  ularni  muhofaza  qilishning  boshqa 
tadbirlari hisobga olingan bo‗lishi kerak: 
- rejalangan miqdordan ortiqcha tayyorlamaslik; 
-  dorivor  o‗simlik  mahsulotini  faqat  ko‗rsatilgan  va  rejalangan  daladan  yig‗ish 
hamda yig‗iladigan dalani har yili qoidaga binoan almashtirib turish; 
-  dorivor  mahsulotni  yig‗ish  rejasi  uni  ekspluatatsian  zahirasidan  ortiqcha 
bo‗lmasligiga rioya qilish; 
- ko‗p yillik o‗tli o‗simliklarning dorivor mahsulot sifatida uning er ustki qismidan 
foydalaniladigan  bo‗lsa,  uni  ildizi  bilan  sug‗urib  olmaslik,  ya‘ni  bu  dorivor  o‗simlikni 
tabiiy sharoitda yuq bo‗lib ketishining oldini olish va boshqalar. 
Dorivor  o‗simliklarni  tayyorlash,  qayta  ishlash  hamda  o‗stirish  bilan  quyidagi 
idoralar shug‗ullanadi: 
O‗zbekiston  respublika  mahkamasi  -  «O‗zbekbirlashuv»ning  yovvoyi  holda 
o‗sadigan  o‗simliklar  mahsuloti  tayyorlavchi  Bosh  boshqarmasi  respublikada  dorivor 
o‗simliklar mahsulotlarini tayyorlash ishlarini rejalaydi, dorivor mahsulot miqdorini va 
yig‗iladigan dalalarni aniqlaydi hamda rahbarlik qiladi. 
 «Dori-darmon» davlat aksiyanerlik jamiyati har yili 21 tur dorivor  o‗simliklardan 
60-70  tonnaga  yaqin  miqdorda  mahsulotlar  tayyorlaydi.  Jumladan,  dalachoy,  achchiq 

---

47 
 
shuvoq, bo‗ymodaron, zubturum, oqqaldirmoq, gazanda, dala qirqbo‗g‗imi, mayda gulli 
tog‗rayxon, makkajo‗hori onalik ustunchasi, na‘matak mevasi va boshqalar. 
Dorivor o‗simliklarni yig‗ish bilan yana qishloq xo‗jalik vazirligi O‗rmon xo‗jaligi 
qo‗mitasiga  tegishli  ―SHifobaxsh‖  ICHB  va  boshqa  tashkilotlar.  Bu  idoralar  o‗zlariga 
biriktirilgan  xududlarda  o‗sadigan  dorivor  o‗simlik  mahsulotlarini  yig‗adi  va  tegishli 
korxonalarga topshiradi. 
Dorivor  o‗simliklarning  xom  ashyo  qismlarini  yig‗ish  ularda  tasir  etuvchi 
moddalarning  eng  ko‗p  miqdorda  to‗plagan  davrida  olib  boriladi.        O‗sishikni 
rivojlanish  (ontogenez)  jaraenida  o‗rganish  natijasida  uning  tarkibidagi  biologik  faol 
moddalarning  zng  ko‗p  miqdorda  to‗planishiga  qarab,  xom  ashyoni  optimal  yig‗ish 
muddati  belgilanadi.  Dorivor  xom  ashyoni  yig‗ish  muddati  taqvim  davrlarda 
ifodalansada,  lekin  ular  fakat  umumiy  yo‗llanma  sifatida  keltiriladi.  Ba‘zan  ularni 
yig‗ib rivojlanish fazasi bilan tug‗ri kelmasligi xam mumkin. O‗simliklar rivojlanishi bir 
necha  faktorlarga  bog‗lik:  o‗simlik  o‗sadigan  geografik  zonaga,  o‗simliklarning  o‗ziga 
xos
 
xususiyatlariga,  yilning  materiologik  sharoitiga,  tuprok  sharoitiga  va  bosh-kalar. 
Masalan, chuchukmiya ildizini tayerlash Uralda may oyidan oktyabrgacha, Dog‗istonda 
martdan  iyungacha,  Turkistonda  oktyabrdan  ap-relgacha  va  x.k.  muddatlarda  olib 
boriladi. 
SHuning  uchun  yig‗ish  davrini  aniq  belgilashda  (tashqi  belgilarga  qarab) 
rivojlanish  fazalarini  nazarga  olish  kerak.  Bu  fazalar  ayrim  o‗simlik  turlari  uchun  bir 
xil  bo‗lmay,  uni  belgilash  o‗simlikning  turli  organlarida  biologik  faol  moddalarning 
maksimal  miqdorda  to‗planishiga  bogliq.  Ba‘zi  o‗simlik  vakillarining  alohida  kismlari 
yig‗iladi, o‗simlikni xom ashyo qismi yig‗ilganda, iloji boricha kerak bo‗lmagan qismlari 
kam  aralashgan,  begona  o‗simliklar  umuman  aralashmagan  xolda,  to‗g‗ri  yig‗ilishi 
kerak. Xom ashyoni aloxida turlari kunning xar xil soatlarida yig‗ilishi mumkin. Asosan 
ochiq  xavoda,
 
kunduzgi  soatlarda  xom  ashyoki  yig‗ish  kulay.  Xom  ashyoni  erta 
saxarlab  yoki  kuyosh  botgandan  so‗ng,  ya‘ni  o‗simlikda  shudring  bo‗lgan  vaqtda 
yig‗ish tavsiya etilmaydi.