М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


Металл ва қотишмаларнинг солиштирма оғирлиги



Download 1,12 Mb.
bet26/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Металл ва қотишмаларнинг солиштирма оғирлиги Жисм оғирлигининг ҳажмига нисбати шу жисмнинг солиштирма оғирлиги деб аталади ва d харфи билан белгиланади:

d= Мн/м3 (10-1 Г/см/3) (1)
бу ерда d — жисмнинг солиштирма огирлиги, Мн/м3 хисобида;
G — жисмнинг оғирлиги, Мн ҳисобида;
V — жисмнинг ҳажми, м3 ҳисобида.
Металл ва қотишмаларнинг кенгайиш коэффициентлари. Кенгайиш коэффициентлари ишлаш вақтида қизийдиган деталларни ҳисоблашда катта ақамиятга эга. Металл ва қотишмалар ҳам, худди бошқа жисмлар каби, қиздирилганда кенгаяди. I узунликдаги металл ∆t°С қиздирилганда узунлигининг ортиши қуйидаги формуладан топилади:
l = α l ∆ t м*град (10 -3 мм-град) (2)

бу ерда ∆ l — металл узунлигининг ортиши, м*град хисобида;


α — пропорционаллик коэффициента;
l — циздирилмасдан олдинги узунлиги;
t — температуранинг ортиши, °С хисобида.
(2 ) формуладан:

α= град-1 (2 a)

бўлади. Пропорционаллик коэффициента (α) чизиқли кенгайиш коэффициенты деб ҳам юритилади.


Ҳажмий кенгайиш коэффициента (β) қуйидаги муносабатдан тақрибан ҳисоблаб топилади металл 1°С қиздирилганда ҳажм бирлигининг ортишини бундай езиш мумкин:

1 + β= (1 + α)3 = 1 + 3α+ 3 α3 + 3 α3. (3)

Бу тенгламадаги 3 α2 ва α3 жуда кичик миқдорлар бўлганлиги учун уларни ҳисобга олмаса ҳам бўлади, шу сабабли (3) тенгламани бундай ёза оламиз:

β ≈ 3α (3а)
бу ерда α — чизиқли кенгайиш коэффициенти;
β — ҳажмий кенгайиш коэффициенти.


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish