Калий маъданларини флотация қилиш
Флотация - бу рудаларни бойитишда энг кўп қўлланилаётган усуллардан биридир. Бу усул хар хил саноатларда кенг қўлланилади: тоғ-кон, биохимия ва озиқ овқат саноатларида. Хозирги кунда флотация усули эритмалардан ионларни ва молекулаларни ажратиш учун хам қўлланилмоқда.
Флотация жараёни бойитилаётган маъданнинг таркибидан айрим минералларни сув ёки тўйинган тузлар эритмаси билан намланишга асосланган. Намланиш бурчаги θ минерал юзасининг гидрофоб ёки гидрофиллигини кўрсатади ва қуйидаги формула бўйича аниқланади.
cos к г к с
с г
(1)
бу ерда: σк –г, σк-с,σс-г қаттик-газ, қаттик-суюқ, суюқ-газ фазаларнинг сирт таранглик кучи.
Назарий томондан намланиш бурчаги 00 дан ўзгаради, агарда минералнинг юзаси сув билан намланганида (тулиқ гидрофил), 1800 гача, агарда минералнинг юзаси сув билан намланмаганида (гидрофоблик чегараси).
Флотация жараёнида бойитилаётган маъдан суспензиясига ҳаво ёки газ пуфланса, минералнинг намланмаган заррачалари пуфакчаларга ёпишиб қуйқанинг юзасига чиқади ва унинг юзасидан минералланган кўпик ажратиб олинади. Минералнинг хўл бўлган заррачалари чўкмага тушади. Шундай йўл билан бойитилаётган маъдан таркибий минералларга ажратилади. Бу усул бўйича минерал флотацияланиб бойитилади. Флотация жараёни айрим заррачаларни хавонинг ёки газнинг пуфакчаларига танлаб ёпишишига асосланган. Бу жараён термодинамиканинг 2-чи қонунига асосланган ҳолда ўз-ўзидан кетади, бу қонунга асосан бундай жараёнлар системани энергияси камайиши билан ўтади. Энергияни камайиши ∆F қуйидаги формула бўйича аниқланади:
ΔF = σс-г (1 – cos Ө) (2)
бу ерда σс-г суюқ-газ фазаларининг бирлик ажралиш юзасининг сирт эркин энергияси.
Бу коэффициент системани қаттиқ модданинг бирлик сирт юзасидан суюқликни сиқиб чиқариши учун бажарган максимал ишини ифодалаб, флотацияланишни кўрсатади. Агарда θ>0 бўлса, ∆F>0 бўлади ва заррачалар газ ёки
ҳаво пуфакчаларига ёпишиши мумкин. (1) тенгламага асосан ҳўлланиш бурчаги ошиши билан эркин энергиянинг камайиш миқдори ошади. Минералнинг гидрофоблик хусусияти ошиши билан унинг ҳавонинг пуфакчаларига ёпишқоқлик хусусияти ошади.
Айрим минералларгина табиий гидрофоблик хусусиятига эгадир: олтингугурт, графит, бор кислотаси, тальк, молибденит (намланиш бурчаги 70-900). Бу минераллар табиий флотацияланиш хусусиятига эгадир. Лекин минералларнинг кўпи сув билан яхши ҳўллангани учун бойитиш жараёнида флотореагентлар қўлланиши шарт, буларнинг таьсирида у ёки бу минералнинг ҳўлланиш даражаси ошади (танланган минералнинг ҳўлланиш даражасини оширади ёки камайтиради) яьни у билан флотация жараёни бошқарилади.
Бундай жараёнга минерал юзасини гидрофобизациялаш деб айтилади. Калийли тузларни флотацион бойитиш учун махсус флотореагентлар қўлланилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |