Arxitektura qurilish inistituti


M   1   Vt/m



Download 2,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/41
Sana31.12.2021
Hajmi2,71 Mb.
#245097
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   41
Bog'liq
kam qavatli turar joy binolarini energiya samaradorligini oshirishda quyosh energiyasidan foydalanish

M 

1



 

Vt/m

0

C 

  

Kg/



m



Vt/m

0

C 



m



20

C/

Vt 

Sement 



qumli suvoq  

0.03 


0.76 

180


9.6 


0.039 

0.37


G‘isht 


devor 

0.38 


0.70 

180


9.20 


0.542 

4.99


Semint 


qumli suvoq 

0.03 


0.76 

180


9.6 


0.039 

0.37


∑       


Devorning umumiy issiqlik uzatish qarshiligini aniqlaymiz  

R

y



=R

И

+R+R



T

=

 



   

+

    



    

+

    



    

+

    



    

+

 



  

=0.778 m


2

 

0



S/Vt. 

Ekan demak bu devorning umumiy issiqlik uzatish qarshiligi QMQ 2.01.04-

97*  da  keltirilgan  issiqlik  uzatish  qarshiligi  talabiga  javob  bermaydi.  SHu 

sababli  uni  “Tromb  devori”  yordamida  issiqlik  uzatish  issiqlik  ximoyasini 

oshiramiz. 

“Tromb devori” o‘rnatilgan g‘isht devor namunasi qatlamlaridagi xaroratlar 

va issiqlik  miqdorini ulchash natijalari qish fasli uchun birinchi va  ilovalarda 

keltirilgan . 

   Ilovada  keltirilgan  ulchov  natijalaridan  foydalangan  xolda  3.1-bobda 

keltirilgan formulalardan foydalangan xolda konstruksiya qatlamlarini termik 

issiqlik uzatish  qarshiliklarini quyidagi formulalar yordamida aniqlaymiz. 

 

 



 

 

 



  

 

 



 

   


  

=0.116m

2

.

0

C/Vt; 


67 

 

 



 

    


  

 0.052m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

    


  

 0.160m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

    


  

 0.160m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

    


  

 0.160m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

    


  

 0.160m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

    


  

 0.96m



2

.

0

C/Vt;

 

 

 



 

   


  

 0.093m



2

.

0

C/Vt; 

Issiqlik  –fizik  tajribalar  natijasida  aniqlangan  umumiy  issiqlik  uzatish 

qarshiligi  1.86 bo‘lib xisobiy issiqlik uzatish qarshiligi 1.198 m

2

.



0

S/Vt ekan. 

  Konstruksiya  qatlam  materiallarining  tajribada  aniqlangan  issiqlik 

o‘tkazuvchanlik  koeffisentlarini aniqlaymiz. 

 

 



 

 

  



  

 

    



     

 0.056.Вт/м.



0

С; 

 



 

  

  



 

    


    

 0.68 Вт/м.



0

С;

 

 



 

  

  



 

    


    

 0.68 Вт/м.



0

С;

 

 



 

  

  



 

    


    

 0.68 Вт/м.



0

С;

 

 



 

  

  



 

    


    

 0.68 Вт/м.



0

С;

 

 



 

  

  



 

    


    

 0.31 Вт/м.



0

С; 

O‘tkazilganissiqli  fizik    tajribalar  natijasida  aniqlangan  konstruksiya 

qatlamlari  chigaralaridagi  harorat,  haroratlari  farqi,  qatlam  materiallarini  

issiqlik  uzatish  qarshiliklari  va  issiqlik  o‘tkazuvchanlik  koeffisentlarini  3.2-

jadvalga kiritamiz. 



68 

“Tromb devori” modeli o’rnatilgan tashqi devor  namunasida issiqlik o‘tkazuvchanlik koeffitsenti va issiqlik o‘zatish -

qarshiligini aniqlash 

3.2-jadvал 

№   Termodatchi

klar 

o‘rnatilgan 



joy 

Harorat 


0

S; 


Kanstruksiy

a qatlamlari 

chegaralari

dagi harorat  

farqi 

0



To‘siq konstruksiya  qatlamlaridagi 

issiqlik uzatish qarshiligi va termik 

qarshilik m

2

 C/Vt 



Qatlam 

qalinligi 

(m) 

Konstruksiya  



qalinligining issiqlik 

o‘tkazuvchanlik  

koeffisentiVt/m

 

0



Tajriba 


 

Xisobiy 


 

Eksprime


ntal 

Xisobiy 


 







 



Ichki xavo 

xavo, 


 

21.6 


        - 

 



- 



     - 

 



Ichki sirt  

 

t



в

=19.49 


 

t

 в



-

 

 в



=19.49-

17.99=1.5 

R

в

=(t



в

в



)/q=15    =0.116 

 

 



 

 

 



   

 0.115 

 



 

 



 

Ichki sirtdan 



30мм 

 

 



в

=17.99 


 

 

 в



-

 

 в



 =17.99-

17.32=0.67 

 

R

1



=(t

в



1

)/q=0.67    =0.052 

 

 

 



 

    


    

 0.039 

 

 

1



=0.03 

 



 

 

    



     

       


 

 



    

     


=0.76 

 



69 

 



G‘isht devor 

ichki sirtidan 

110мм 

 

 



1

=17.32 


 

 1

-



 

 2

 



=17.32-

15.24=2.08 

 

R

2



=(  

 1



2

)/q=2.08    =0.160

 

 

 



 

    


   

 0.157   

1

=0.11 


 

 



    

     


       

 



 

    


     

=0.70 


 

 

G‘isht devor 



ichki sirtidan 

220мм 


 

 

2



=15.24 

 

 2



-

 

 3



 

=15.24-


13.16=2.08 

 

R



3

=(  


 2

3



)/q=2.08    =0.160

 

 



 

 

    



   

 0.157 

 

3

=0.11 



 

 



    

     


       

 



 

    


     

=0.70 


 

Devor ichki 



sirtidan 

330мм 


 

 

3



=13.16 

 

 3



-

 

 4



 

=13.16-


11.08=2.08 

 

R



4

=(  


 3

4



)/q=2.08    =0.160

 

 



 

 

    



   

 0.157 

 

 

4



=0.11 

 



 

    


     

       


 

 



    

     


=0.70 

 



Devor tashqi 

sirtidan 

330мм 

 

 



4

=11.08 


 

 4

-



 

 5

 



=11.08-

9.0=2.08 

 

R

5



=(  

 4



5

)/q=2.08 

  =0.160

 

 



 

 

    



   

 0.157 

 

 

5



=0.11 

 



 

    


     

       


 

 



    

     


=0.70 

 



Tromb devor 

tashqi xavosi 

 

 

5



=9.0 

 

 5



-

 

 6



 =9.0-

5.6=12.4 

 

R

6



=(  

 5



6

)/q=12.4    =0.96

 

 

 



 0.42 

 

 



6

=0.30 


 

 



    

    


       

 



 0.024 


70 

 



Tromb devor 

tashqi sirti 

 

 

6



=-3.4 

 

 T



-

 

 T



 =3.4-

4.7=1.3 


 

R

T8



=(  

 T



T

)/q=1.3    =0.93

 

 

 



 

 

  



 0.043 

 

 



6

=0.30 


 

 



 

10 



 

 

Tashqi xavo 



 

 

 



T

=4.7 


 

 





 

- 

 



 

 



                                                                                        ∑

   1.86;   

        ∑

   1.245; 

 

 



 

 

 




71 

 Ushbu konstruksiyani  nazariy jixatdan aniqlangan issiqlik uzatish qarshiligi  

R

y

=1.245m



2

 

0



C/Vt  ga  teng  ekan,  ya’ni  konstruksiyani  tajribada  aniqlangan 

issiqlik  uzatishqarshiligi,  hisobiy  issiqlik  uzatish  qarshiligidan  33%  katta 

ekan. Bunga asosiy sabab “Tromb devori” modelini xavo qatlamidagi harorat 

quyoshli  kunlarda  keskin  ko’tarilib,  bunda  issiqlik  uzatish  qarshiligi  ham 

oshadi.  SHu  sababli  “Tromb  devori”  modeli  o‘rnatilgan  devor  namunasini 

umumiy  issiqlik  uzatish  qarshiligi    R

y

=1.86m


2

 

0



S/Vt  ga  teng  ekan.  Bunday  

holat “Tromb devori” modeli o‘rnatilgan  tashqi  devorni issiqlik  himoyasi , 

oddiy  g‘isht  devorni  issiqlik    himoyasidan  2.4  marta  katta  ekan.  CHunki  

oddiy  g‘isht  devorining    umumiy    issiqlik  uzatish    qarshiligi  

R

y

=0.778m



2

 

0



S/Vt bo‘lib, bundan  “Tromb devori” modeli  o‘rnatilgan tashqi  

devor konstruksiyasining issiqlik himoyasi  58% ga katta ekan. 

    Demak  “Tromb  devori”  turar  joy  binolarini  tashqi  devorlaridan  sarf 

bo‘layotgan issiqlik  sarfi  58% kamayar ekan. 

Bunday xolat binoni  energiya  samaradorligini  40-50% oshiridi. 

  Oyna  va  devor  orasidagi  hosil  bulgan  fazodagi  havo  yoz  faslida  quyosh 

nurlari  ta’siridir.  Keskin  ko‘tarilib ketish tabiydir. Buni aniqlash uchun 2016 

yil 28-maydan. 31-maygacha “Tromb devori” modelida  o‘rnatilgan  devorni 

tashqi sirtidagi  harorat  tajriba  quyidagi  uch xolat buyicha o‘tkazilgan. 

   1.Bevosita  “Tromb devori” modeli o‘rnatilgan tashqi devor tashqi sirtidagi 

xarorat. 

  2.  “Tromb  devori”  modeli    ichki  sirtidan  oq  ranglarda  (shtor)    o‘rnatilib, 

devorni tashqi sirtini xarorati aniqlandi. 

3.  “Tromb  devori”  modeli  urnatilmagan  g’isht  devorini  tashqi  sirtidagi 

xarorat aniqlandi.  

Tajriba natijalari  quyidagi 3.3 –jadvalga tushirilgan. 

 

 

 



 


72 

Yoz fasli uchun “Tromb devor” modeli o‘rnatilgan g‘isht devor sirtlaridagi aniqlangan haroratlar  ko‘rsatgichlari. 

 3.3-jadval.  

T/R 


Harorati 

aniqlanayo

tgan muxit 

Harorat aniqlangan vaqt, soat 

O‘rtacha 

harorat; 

0





10 



13 

16 


19 

22 








10 

11 


Ichki 


sirtini 

harorati 

16.5 

16.8 


16.4 

16.3 


17.4 

16.3 


16.2 

16.


16.5 


Ichki 


xavo 

harorati 

17.8 

17.9 


17.8 

17.9 


17.8 

17.6 


17.8 

17.


17.7 


Tashqi 


xavo 

harorati  

7.1 

6.0 


8.0 

20.0 


34.0 

29.4 


17.8 

14.


17.0 


G‘isht 


devorning 

tashqi 


8.2 

6.5 


6.8 

14.2 


36.7 

36.8 


23.8 

19.


19.1 



73 

sirtining 

harorati 

Quyosh 



to‘sqich 

o‘rnatilma

gan  oddiy 

devor 


g‘ishtning 

tashqi 


sirtini 

9.8 


9.7 

14.2 


25.6 

38.4 


38.5 

33.6 


20.

23.8 



 

 

 



 

 

T/R 



Harorati 

aniqlanayo

tgan 

muxit 


Harorat aniqlangan vaqt, soat 

O‘rtacha 

harorat; 

0





10 

13 


16 

19 


22 







10 


11 

Ichki 



sirtini 

16.1 


17.2 

17.6 


17.4 

16.8 


16.8 

16.2 


16.

16.8 




74 

harorati 

Ichki 


xavo 

harorati 

17.8 

17.8 


17.9 

17.6 


17.4 

17.8 


17.6 

17.


17.6 


Tashqi 


xavo 

harorati  

10.2 

7.8 


7.5 

7.2 


23.7 

34.1 


34.7 

34.


20.0 


G‘isht 


devorning 

tashqi 


sirtining 

harorati 

16.3 

7.9 


7.9 

9.2 


29.8 

36.1 


37.8 

36.


22.72 


Quyosh 


to‘sqich 

o‘rnatilma

gan  oddiy 

devor 


g‘ishtning 

11.8 


9.8 

9.6 


28.1 

37.2 


39.7 

41.4 


40.

27.3 




75 

tashqi 


sirtini 

T/R 


Harorati 

aniqlanayo

tgan 

muxit 


Harorat aniqlangan vaqt, soat 

O‘rtacha 

harorat; 

0





10 

13 


16 

19 


22 







10 


11 

Ichki 



sirtini 

harorati 

16.8 

16.0 


15.9 

16.1 


16.7 

16.5 


16.7 

17.


16.4 


Ichki 


xavo 

harorati 

17.9 

18.0 


17.9 

17.7 


17.5 

17.4 


17.7 

17.


17.7 


Tashqi 


xavo 

harorati  

15.2 

7.8 


7.6 

7.9 


28.3 

35.3 


35.6 

33.


21.4 


G‘isht 


devorning 

37.1 


9.7 

9.7 


13.5 

32.4 


35.8 

36.4 


35.

34.8 




76 

tashqi 


sirtining 

harorati 

Quyosh 


to‘sqich 

o‘rnatilma

gan  oddiy 

devor 


g‘ishtning 

tashqi 


sirtini 

39.5 


11.8 

11.3 


21.2 

36.5 


39.9 

40.2 


38.

29.8 



T/R 

Harorati 

aniqlanayo

tgan 


muxit 

Harorat aniqlangan vaqt, soat 

O‘rtacha 

harorat; 

0





10 



13 

16 


19 

22 








10 

11 


Ichki 


sirtini 

17.5 


17.5 

17.4 


17.5 

17.4 


17.6 

15.9 


16.

17.1 




77 

harorati 

Ichki 


xavo 

harorati 

18.0 

17.9 


17.8 

17.8 


17.9 

17.6 


17.2 

16.


17.6 


Tashqi 


xavo 

harorati  

27.8 

13.5 


11.9 

9.8 


24.6 

35.6 


23.4 

15.


20.28 


G‘isht 


devorning 

tashqi 


sirtining 

harorati 

31.5 

15.2 


12.8 

14.6 


35.7 

37.8 


36.8 

11.


24.5 


Quyosh 


to‘sqich 

o‘rnatilma

gan  oddiy 

devor 


g‘ishtning 

36.7 


16.4 

14.7 


29.8 

38.0 


38.7 

37.9 


26.

29.8 




78 

tashqi 


sirtini 

 



79 

 O‘tkazilgan tajribalar va 3.3-jadvaldan quyidagilarni xulosa qilish mumkin: 

1.Oddiy g‘isht devorni tashqi sirtidagi xarorat 25.5

0

S ekan. 



2. “Tromb devori” modeli o‘rnatilgan  devor tashqi sirtidagi xarorat 32.6

0

S, 



ya’ni oddiy devor xaroratidan 8.1

0

S ga katta ekan. 



3. “Tromb devori” modeli ichki sirtidan oq rangda tutilgan holatdagi devori 

tashqi sirtidagi xarorat 

0

S ekan. 


Yoz  fasli  uchun  “Tromb  devori”  ichki  sirtidan  tutilgan  parda  binoni  tashqi 

sirtini soyaga olib, quyosh radiatsiyasini  pasaytiruvchi  eni samarali  variant 

ekan. 

 3.3  Nazariy  va  amaliy  issiqlik  –fizik  tadqiqotlar  natijasida  turar  joy 




Download 2,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish