А. чарчаш холсизлик, иштаха йўқолиши, харорат
кутарилиши
|
|
уйқучанлик
адинамия
апатия
597. Пиелонефрит касаллигида оғриқ синдроми белгилари:
А. бел сохасида оғриқ, қоринни чуқур
|
пайпаслаганда оғриқ
|
|
дизуриялар
бел сохасига уриб кўрилганда оғриқ
эпигастрал сохада оғриқ
598. Ўткир пиелонефритда обзор ва экскретор урография усулида текширилганда урологик ва рентгенологик белгилар:
А. буйракни 1смдан катталашиши, сийдик найи
|
гипотонияси
|
|
сийдик жомча тизими ўзгармаган
нефронни 1см камайиши
сийдик найи гипертонияси
599. Иккиламчи пиелонефритда обзор ва рентгенологтк белгиларини кўрсатинг:
А. сийдик йўллари обтурацияси, ривожланиш
|
нуксонлари, рефлюкслар
|
|
амилоидоз
. патологик рефлюкслар
буйрак дискинезияси
600. Сурункали буйрак етишмовчилиги белгилари:
А. фильтрация хусусиятини ошиши,
B. сийдик ажралишини ўзгариши, азотемия
В. АБ пасайиши
D. протеинурия
601. Пиелонефрит касаллигида қўлланиладиган дори воситаларини санаб ўтинг: А. Антибиотиклар
В. сульфаниламидлар
диуретиклар
антацидлар
602. Талвасада биринчи ердам:
А. диазепам(паральдегид)
спазмолитиклар
антигистаминлар
антикоагулянтлар
603.Нафас етишмовчилигининг асосий патогенетик мезонлари:
А. гипоксик, гемик, циркулятор, тўқима
|
гипоксияси
|
|
B. МНС фунцияси бузилиши
C анемия
D. юрак нуксонлари
604. Нафас етишмовчилигида қўлланиладиган чора тадбирлар:
А. нафас йўлларини ўтказувчанлигини тиклаш,
|
гипоксия, бронхоспазмни йўқотиш, УСВ
|
|
антикоагулянтлар,диуретиклар
регидратация,гормонотерапия
антигистаминлар,метилксантилар
605. Юрак етишмовчилиги сабаблари:
А. юрак нуқсонлари, юрак ритмини бузилиши
нафас етишмовчилиги
бронхоспазм
D.МНС етишмовчилиги
606. Юрак етишмовчилиги симптомларини кўрсатинг:
А. хансираш, юрак чегараларини кенгайиши,
|
тонларини бўғиқланиши
|
|
B. пульс ипсимон,тез-тез
C.хансираш, бронхоспазм
D.тонлар бўғиқланиши, систолик шовқин
605. Юрак етишмовчилигида тез ёрдам турлари:
А. юрак гликозидлари, антиаритмик воситалар,
|
диуретиклар
|
|
антигистаминлар
кальций антагонистлари
АПФ ингибиторлари
606. Анафилактик шок этиологиясида иштирок этувчи омиллар:
А. артериал босим, зардоб, ферментлар,
|
гормонлар
|
|
алиментар омил
стресс
фасл
607. Анафилактик шок юзага келиши боғлик:
А. гемодинамик ўзгариш
церебрал бузилиш
склероз холати
мукоид ўзгаришлар
608. Аъзолардаги ўзгаришга қараб анафилактик шок хиллари:
А. асфиксик, гемодинамик, абдоминал, церебрал
гипокалиемик, гемодинамик, абдоминал,
нерв артритик, абдоминал, , церебрал
обструктив, гемодинамик, абдоминал,
609. Сил касаллигига қарши эмлаш муддати:
А. 2-5 кун, 7 ёш, 15-16 ёш
3-6 кун, 16 ой
3-4 ой
1-2 ой
610. Ичак токсикози синдромини келтириб чиқарувчи сабаб:
А. дизентерия, сальмонелез, коли инфекция, стафилакокклар
гонококклар сальмонелез, коли инфекция
вируслар сальмонелез, коли инфекция
кўк йиринг таёқчаси, стрептококклар
611. Болаларда эксикоз турлари:
А. изотоник, гипертоник, гипотоник
изотоник,атрофик
гипотрофик, гипертоник, гипотоник
гипертрофик, гипертоник, гипотоник
612. 1-даражали эксикоз белгилари:
А. тана вазнини 5-6% йўқотиш
су тана вазнини15%
тана вазнини 20%
тана вазнини 25% йўқотиш
613. 2-даражали эксикоз белгиларини айтинг:
А. тана вазни 7-9%гача йўқотиш
тана вазнини10% йўқотиш
тана вазнини 25% йўқотиш
тана вазнини 25% йўқотиш
614. 3-даражали эксикоз белгиларини айтинг:
А. коматоз холат,
тана вазнини 10%дан куп йўқотиш
тана вазнини15% йўқотиш
тана вазнини 12% йўқотиш
615. Орал регидратацияда ишлатиладиган эритмаларни кўрсатинг: А. ВОЗ эритмаси, глюкосолан, регидрон
калий хлорид
дисоль
реополиглюкин
616. Алиментар диареяни даволашдаги тадбирлар:
А.рац. овқатлантириш регидратация
антигистаминлар бериш
эуфиллин бериш
антибиотиклар бериш
617. Гипотрофия ривожланишини асосий сабаблари:
А. алиментар, инфекцион, туғма нуксонлар
гипервитаминоз
сунъий овқатлантириш
гиповитаминоз
618. Рахитга олиб келувчи мойиллик факторлари:
А. УФО етишмаслиги
эрта сунъий овқатлантириш
туғруқ травмаларидан кейин
ўткир инфекцион касалликлар
619. Витамин Д мавжуд махсулотлар:
А. сарёг, гушт, жигар
ун махсулотлари
олма
сабзи
620. Рахитни 1-даражасига хос белгилар:
А. катта лиқилдоқ қирраси юмшок, энса
|
сохасида сочлари тўкилиши
|
|
Уйқучанлик, товуқсимон кўкрак
кекириш, Гаррисон эгати ва умров эгрилиги кучайиши
қусиш, дўнг пешона
621. Рахитни 2-даражасига хос белгилар:
А. рахитик тасбехлар, кўкрак қафаси
|
деформацияси, Гаррисон эгати
|
|
терлаш қичишиш ва иссиқлик тошиши,краниотабес
катта лиқилдоқ кирраси оғриқли ва юмшок,кўп терлаш,безовталик
энса сочлари тўкилиши ва деформацияси
622. Рахитни 3-даражасига хос белгилар:
А. бош суяги асосини юмшаши, кифоз,
|
товуксимон кўкрак
|
|
рахитик тасбехлар,гепатомегалия
кўкрак қафаси деформацияси,спленомегалия
Гаррисон эгати ва умров эгрилиги кучайиши
623. Рахит кечишига кўра турлари:
А. ўткир, ўткир ости, рецидивлар билан
ўткир, ўткир ости, сурункали
ўткир, чузилувчан
енгил, ўткир
624. Рахит касаллигида қўлланилади:
А. витамин Д2, Д3, кальций препаратлари
антигистаминлар, витаминлар,УФО
эуфиллин, глюконат кальций,УФО
антибиотиклар,витаминотерапия
625. Рахитни олдини олиш чоралари:
А. рационал овқатлантириш
витаминотерапия
рационал сунъий овкат
УФО
626. Рахитни даволаш дозалари:
А. 2000- 5000ХБ
500-600ХБ
600-800ХБ
1000-1200ХБ
627. Рахитни қуйидаги қайси касалликлар билан қиёсий ташхис қилиш керак:
А. етилмаган остеогенез, хондродистрофия,
|
буйрак тубуляр ацидози
|
|
артритлар. етилмаган остеогенез, хондродистрофия
гидроцефалия. етилмаган остеогенез, хондродистрофия
чала тугилиш, буйрак тубуляр ацидози
628. Спазмофилияга хос минерал алмашинувини бузилиши:
А. гипокальциемия, гипофосфатемия,
|
гипомагниемия
|
|
гиперкальциемия
гиперфосфотемия, гипомагниемия
гипермагниемия, гипофосфатемия
629. Спазмофилия клиник куринишларга эга:
А. ларингоспазм, карпо-педал спазм, эклампсия
нейротоксикоз,анемия
астматик холат
тетания, нейротоксикоз, анемия
630. Бронхиал астма ноинфекцион аллергенлари:
А. сочлар, утлар, уй чанги
ирсий, уй чанги
бактериялар. сочлар, уй чанги
вируслар,сочлар, утлар, уй чанги
631. Бронхиал астмада эпидермал аллергенлар :
А. жун, соч, қазғок
терида тошмалар, соч, қазғок
бактериялар, қазғок
вируслар, соч, қазғок
632. Бронхиал астма классификациясини кўрсатинг:
А. аллергик (атопик), ноатопик
сурункали, инфецион – аллергик, аралаш
чузилувчан, инфецион – аллергик, аралаш
енгил, инфецион – аллергик, аралаш
633. Бронхиал астма клиникасидаги даврлар:
А. хуруждан олдин, хуруж, хуруждан кейин
В. Бошлангич,авж олиш,реконвалесценция
C. бошлангич,ремиссия,клиник-лаборатор ремиссия
D.бошлангич,зўриқиш
634. БА хуруждан олдинги даврга хос клиник белгилар:
А. бурун қичиши, аксириш, қўзғалувчанлик,
|
катарал холат
|
|
балғамли йўтал
хансираш
қуруқ йўтал
635. БА хуруж даврига хос клиник белгилар:
А. экспиратор хансираш, кучли йўтал, қуруқ ва
|
нам хириллашлар
|
|
бурун қичиши аксириш
қўзғалувчанлик
катарал холат
636. Астматик холат сабаблари:
А. УРВИ, аллергенлар билан қайта контакт,
|
даволашни кеч бошлаш
|
|
оқсил етишмовчилиги
мавсумийлик
гиповитаминоз
637. БА асоратлари:
А. ўткир юрак етишмовчилиги, ателектаз,
|
|
Do'stlaringiz bilan baham: |