Word матн мухаррирлари ва унинг ёрдамчи тугмалар гурухлари билан танишиш



Download 2,53 Mb.
bet38/62
Sana11.04.2022
Hajmi2,53 Mb.
#544451
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   62
Bog'liq
KOMPYUTER HAQIDA Word

Nielsen-NetRatings компаниянинг изланишлари натижасида, 2000 йил март ойида Интернет фойдаланувчилар сони 379 млн. га тенг булган булса улардан 211 млн. интернетнинг актив фойдаланувчилари. Ушбу компания маълумотларига кура энг актив фойдаланувчилар Жанубий Кореяда жойлашадилар - бир ойда 2164 веб сахифани куриб чикишади (дуне буйича уртача 774 веб сахифа). Ундан кейинги уринларда Сингапур, Германия, Япония ва Канада мамлакатлари туришади. АКШ эса 7 уринда.
2005 йилга Интернет фойдаланувчилар сони 1 миллиардга тенг булиши кутилмокда. 135 миллион АКШ фукоролари Интернет хизматларидан доимий фойдаланмокда булиб, 2002 йилдаги хар бир ишлатилган долларнинг ярими Интернет оркали ишлатилган.
Интернет маълумотлари ичида харакатланиш учун бизга гиперматн аълокалар ёрдам беради. Гипермантн бу матнни гиперкурсатмалар ёрдамида тушунтиришдир. Яъни матндаги бирор суз еки атамани изохлашда бошка матн еки сахифадан фойланиш. Хар бир Internet сахифаси уз тармок адресига эга ва АКШнинг Вирджиния штатида шу адреслар такрорланмаслиги учун махсус компания мавжуд. Бу URL (Universal Resorce Locators) адреси. URL адреси гипердокументнинг номи ва жойланиш каталоги, сервери, домени ва сервер турини курсатади. URL адреси бир неча кисмдан иборат. Хар бир кисми нукта билан ажратилади.
URL адреснинг умумий куриниши:
система :// компьютер(булим)_номи . тармок(провайдер ёки сервер)_номи . юкори_домен/файлгача_тулик_йул(папкалар ва файл)
Масалан:http://informatika.freenet.uz/bonus/music.html
music.html –файл номи
bonus - каталог
freenet.uz – юсервер номини курсатади
http: - маълумотларни алмашиш коидалар системасини курсатади (http –бу WWW, ftp – бу FTP, gopther –бу GOPHER системалари).
FTP протокол ёрдамида биз Интернет тармок оркали бошка серверлардан маълумотларни узимиз компьютеримизга кучирамиз. FTP серверда факат файллар, Web серверда эса факат гипердокументлар сакланади. Гипердокументлар билан ишлаш учун бизга “Интернет проводник” дастурлар еки броузер дастурлар тури ёрдам беради. Буларга Internet Explorer, Netscape Navigator бошка дастурлар киради.
Энг сунги кисми - юкори домен деб номланади ва асосан мамлакатни курсатади. У икки харфдан иборат булади, масалан:

Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish