Ввbоcпаление



Download 4,27 Mb.
bet3/15
Sana23.02.2022
Hajmi4,27 Mb.
#149831
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
2. яллиғланиш янги

ЯЛЛИҒЛАНИШНИНГ НОМЛАНИШИ

  • Яллиғланишли касалликларни номлашда, аъзо ёки тўқиманинг лотинча ёки юнонча номига “ит” қўшимчаси қўшиб номланади. Мисол: плеврит, нефрит, гингивит.
  • Айрим аъзолар касалликлари махсус номлар билан аталади: Масалан: “ангина” – бўғилиш; “пневмония”, “эмпиема”, “фурункул”.

ЯЛЛИҒЛАНИШ ТАВСИФИ

  • Яллиғланиш кечишига кўра ўткир, ўткир ости ва сурункали турларга бўлинади.
  • Яллиғланиш фазаларининг устунлигига кўра экссудатив ва пролифератив (продуктив) яллиғланишга бўлинади; уларнинг ҳар бири яна бир неча турларга бўлинади.

ЯЛЛИҒЛАНИШ

  • Яллиғланишнинг морфологик белгилари:
  • АЛЬТЕРАЦИЯ (шикастланиш)
  • ЭКССУДАЦИЯ (қон суюқ қисмининг чиқиши)
  • ПРОЛИФЕРАЦИЯ (ҳужайраларнинг кўпайиши)

ЯЛЛИҒЛАНИШНИНГ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ

  • 1. АЛЬТЕРАЦИЯ, бу – яллиғланиш ўчоғида дистрофик ва некротик ўзгаришларнинг устун туришидир. (Мисол: гангреноз ангина, казеоз пневмония).
  • 2. ЭКССУДАЦИЯ, бу – яллиғланиш ўчоғида МЦЎ томирлар реакцияси, ўтказувчанлигининг ошиши, плазма ва қон таначалари чиқиб экссудат пайдо бўлишидир.
  • (1. МЦЎ реакцияси → 2.Қоннинг реологик хусусиятининг бузилиши → 3. МЦЎ девори ўтказувчанлиги ошиши → 4. Қон таначаларининг эмиграцияси → 5. Фагоцитоз → 6. Экссудат ва яллиғланиш инфильтрати пайдо бўлиши).
  • 3. ПРОЛИФЕРАЦИЯ, бу – яллиғланишнинг якунловчи, шикастланган тўқиманинг қайта тикланишига йўналтирилган фазаси ҳисобланади. Морфологияси – гистиоцитар ва гематоген ҳужайраларнинг кўпайиши.

ЯЛЛИҒЛАНИШ – INFLAMMATION Яллиғланиш жараёнига хос патогенетик ва морфогенетик ўзгаришларнинг пайдо бўлишида иштирок этадиган медиаторлар – яллиғланишнинг ички двигателлари ҳисобланади

  • 1. Вазоактив аминлар: гистамин ва серотонин
  • 2. Плазма протеазалари: кинин, комплементлар
  • 3. Арохидонат кислота метаболитлари: простогландин, лейкотриен.
  • 4. Лейкоцитларнинг махсулотлари: лизосомал энзимлар, лимфокинлар.
  • 5. О2 фаол радикаллари: О, О3, Н2О2
  • 1.Яллиғланишни бошлаб беради, артериолаларни торайтириб, венулаларни кенгайтиради.
  • 2.Артериолаларни кенгайтиради, силлиқ мушакни қисқартириб, венулалар ўтказувчанлигини оширади.
  • 3.Простогландин томирларни бир-неча соатга кенгайтиради, оғриқ беради.
  • Лейкотриен мусбат хемотаксислаб лейкоцит, моноцитни миграциялайди.
  • 4.Энзимлар микроблар ва шикастларган ҳужайраларни лизислайди.
  • Лимфокинлар иммун реакция бошлайди
  • 5.Мембраналарни пероксидли оксидлаб, парчалайди.

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish