ой нури тушиб турган ^абристонга к^эим тушгая
пайтларда неча марта, шу ерда ётганлар, малгу уй-
цуга кетганлар цаторига душила ^олсам булмасмиди,
деб сурайман узимдан...
— Дустларингиз-чи?— суради Эмма.— Улар з^аци-
да уйламадингизми?
— ДУстларим? Цана^а дустларйм? Цанн улар?
Мен книга керакман?
Шуни айтиб туриб, у енгил з^уштак чалиб куйди.
Бироц, шу пайт улар четлаяишди, орцаларидан,
стуллардан ясалган катта
бир иншоотнн кУтариб кела-
ётган кимгадир йул беришга тугри келди. Бу кУп
цаватлн иншоотдан ботинканинг учию, . цулоч ёйгал
цУлларнинг ланжалари кУринарди холос. Бу, турков
Лестибудуа одамлар ти^илинч ердан черков стуллари-
ни кУтариб Утиб кетмо^да эди. Агар Узига фойдаси те
га диган булса, Узининг мислсиз кашфиетчнлигн билан
ажралиб турадиган Лестибудуа кУргазмадан з$ам жуда
яхши фойда олиш мумкинлигиии дарров лайцади, одам
лар унга ташланиб, уни талон-торож т^илишди. Бу ер
га йигилганларни
нссщ ни^оятда лоз^ас цилган эди,
шунинг учун улар бухУр з^иди
уриб долган похол Урнн-
дт^ли стулларни талашиб кетишди ва мум сачраган,
пухта суянчи^ларга з^узур нилиб суянишди.
Бовари хоним яна Родольфнн 1^Улти!^лади, Родолъф
эса худди Узи билан гаплашаётгандек яна ran бош-
лади:
—
3
$ат менга жуда куп нарсалар етмайди! Кимса-
сиз гаркбман. 1£анн энди, ^аетда менинг бирор мацса-
дим бУлса, кошкийди бирор кимсани севиб ^олсаш...
бирор кишини учратсам... Мен мевдиболлик учун бор
куч-^увватимни берардим, а^амма нарсани енгиб, з$ам-
ма нарсани ер билан яксон г$нлардим!
—
Лекин менинг назаримда,— деди Эмма,— сиз
унчалик ёмон яшамайсиз,
— Сиз шундай деб Уйлайсизми?— сУради Родольф»
— Ни^оят,— давом этдн Эмма,— сиз озодсиз...—
тутилиб цолди у.— Бадавлатсиз...
— Мендан кулманг,— деди Родольф.
Эмма жиддий гапираётганнга онт ичди, шу
чоц бир
дан тУп отилди, оломон ша^арга ёпирилди.
Бу сохта тревога эдн, Жаноб префект кечикаётхм
эди, жюри аъэолари мажлнсни очишларини ^ам» «ч-
165
масликларини зам еки яяа кутиб туришии зам билмас
эдилар.
Низоят, майдон ичкарисида з?ш от з?шилган, кат
та» ёлланган ландо1 кУрннди,
оц шляпа кийган арава-
каш жони жазди билан отларни хивичяарди.
Бине ва
унинг кетидан полковник «Милтицлар олинсин!* деган
буйрузни з^рга бериб улгуришди. Гвардиячилар ваут
Учирувчилар бир-бирига суяб зуйилган милтизларга
ташланди*
5
^амма типирчнлаб ((олди. Баъзи л ар загго
ёзаларини задашни зам унутдилар. Префектнинг ки-
риб келиши билан замма ёз т£с*т$полон б?либ, ит эга-
сини танимаЙ кетишини олдиндан билишарди, лекин
юганини гижирлатиб, гижинглаб
турган икки зирчан-
гн от шазар маъмуриятининг колоннали иморати ол
дига келганда гвардиячилар ва Ут Учирувчилар ногора-
ларнинг гумбур-гумбури остида шахдам задам таш
лаб, саф тортаётган эдилар.
— Жойларингда т^хтанглар!— буйруз берди Бине.
— Т^хта!— буйруз берди полковник,— чапга 3а-
раб текислан!
Милтизлар з^лга олинди. Ц?цдозлардаги залза-
ларнинг шацнрлаган овози г?ё зикапоядан дума лаб
кетган мис зозоннинг овоэи каби янграб кетди, кейин
милтизлар яна пастга туширилди.
Шунда экипаждан зарли, калта фрак кийган, гар-
данидагина
бир тутам сочи долган, тепакал, ранги за-
311л, кУрннпшидан жуда зам хушмуомала жаноб туш-
дн. Халойизза у залин зовозлари остидаи базрайган
кузларини зисиб заради, зарчигай бурнини ю^орига
кутариб, Унирилиб кетган огзини кулгига жуфтладн.
Мэрнинг зУлидаги богичидан таннб, унга жаноб пре
фект келолмаслигини айтди. Кейин Узи префектнинг
каслазатчиси экан и ни билдирди ва кечирим сурадг.
Тюваш унга хушомадгуйлик кила бошлади, маслазат-
чи эса уни хижолатга солаётганларини айтди.
Шундай
Зилиб, улар — жюри аъзолари, муниципалсовет аъзо-
лари» бообру кишилар, миллий гвардиячилар ва хало
йнц
зуршовида бошлари бошларпга теккундек булиб,
|
рУбарУ турардилар, Кичкина, зора, учбурчак шляпаси-
I
----------------------- -----
Do'stlaringiz bilan baham: