Вазирлиги



Download 11,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/66
Sana25.02.2022
Hajmi11,22 Mb.
#295582
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   66
Bog'liq
matematik kartografiya

Ер 
6371,00 
6378,14 
6356,75 
Марс 
3390 
3397 
3375 
Юпитер 
69 911 
71492 
66 854 
Сатурн 
58232 
60268 
54 364 
Уран 
25 362 
25 559 
24 973 
Нептун 
24 622 
24 764 
24 341 
Плутон 
1195 
1195 
1195 
Сферага бўлган нормаль унинг 
радиусига туғри келади, кенглик шар 
радиуси 
ўртасидаги 
марказий 
бурчакка тенг. 
Экватор текислиги
экватор бўйлаб шар юзасини кесиб 
ўтади. Экваторга параллель бўлган 
текисликлар тизими шар юзасини 
кесиб ўтиб, унда 
параллелларни
ҳосил 
қилади. 
Исталган 
меридианнинг текислиги шарнинг 
айланиш ўқи орқали ўтади. 
1-расм
.
R-радиусли шар
нуқталарининг географик
координаталари: 
φ
-сферик кенглик; 
λ
-сферик
узоклик; 
Р
1
Р
1
-географик кутблар; 
G-
Гринвич (бошланғич)
меридиани; 
Е-
экватор


14 
Сферик узоклик λ
берилган нуқта меридианни текислиги ва бошланғич
(Гринвич) меридиани ўртасидаги икки қиррали бурчак билан аниқланади. 
Шардаги меридиан ва параллеллар тўри географик тўрни яратади.
Параллеллар ва меридианлар ёйи. 
Сферада параллель айлана ёйи 
ҳисобланади. Унинг радиуси (r) кенгликка боғлик ва
 
га тенг.

Λ
1
 ва Λ

булган узокликга тенг бўлган,иккита нуқта ўртасидаги параллель
ёйи узунлиги (s)
 
га тенг.

Узокликлар фарқи радианларда ифодаланган. 
Меридианлар – айлана ёйидир, уларнинг радиуси шар R радиусига тенг. 
Радианларда ифодаланган экватор ва кенглик φ параллели ўртасидаги меридиан
(S) ёйи узунлиги учун
га эга бўламиз. 
Сферик трапеция майдони.
Тенг катталикдаги проекцияларни қуришда 
математик картографияда сферик трапеция майдони қўлланилади, у шарда 
экваторда, берилган кенглик φ параллели ва иккита меридиан билан чекланган, 
уларнинг узокликлари фарки бир радианга тенг. Бу майдон (Р) қиймати 
кўйидаги формула билан аниқланади. 
Шарли модель анча оддий ва муҳим амалий аҳамиятга эга. Бу модель Ерни 
кичик масштабли картографиялашда қўлланилади. У шунингдек оралиқ юза 
сифатида ҳам қўлланилади, унда “қўш лойиҳалаш” усули деб аталадиган 
картографик проекцияни тузишда дастлаб ер эллипсоиди тасвирланади. Сфера 
юзаси мураккаб шаклга эга бўлган жисмларни картографиялашда қўлланилади. 


15 
Бундай ҳолатда ушбу жисм моделига сфера туширилади ва ундан 
картографияланувчи юза баландлиги ҳисобланади.
§ 2. КАРТОГРАФИЯЛАНУВЧИ ЖИСМЛАРНИНГ 
 СФЕРАСИМОН МОДЕЛИ 
Ўзгармас ўқ атрофида айланувчи катта жисмларнинг аниқрок модели 
сфероид
ҳисобланиб, унинг зарраларининг ўзаро тортишиш кучи таъсири 
остида бўлган жисм қабул қилувчи фигурадир. Энг оддий сфероидлар бўлиб 
кутб ўқи бўйлаб кичик сиқилишли айланиш эллипсоиди ҳисобланади.
Айланиш эллипсоиди-
геометрик жисм бўлиб, эллипснинг кичик ўки 
атрофида эллипснинг айланишидан ҳосил бўлади. Агар сферани факат битта 
параметр-радиуси аниқласа, у ҳолда айланиш эллипсоидини иккита параметр 
тавсифлайди. Асосий параметр бўлиб эллипсоид нинг катта экваториал ярим 
ўқи а ҳисобланади. Иккинчи параметр сифатида кўпинча қутбий сиқилиш α 
ёки меридианли эллипс эксцентритетларининг биринчи (е) ёки иккинчи (е)
ёки кутбий кичик ярим ўқ в қўлланилади. Айтилган катталиклар кўйидагича 
ўзаро боғлиқдир:
 
Куёш системаси сайёралари учун айланиш эллипсоидлари параметрларининг 
қийматлари 1-жадвалда, тарқалган ер эллипсоидлари учун эса 2-жадвалда 
кўрсатилган. 
Бу ер эллипсоидларининг айланишлари яхши маълумдир. 

Download 11,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish