Вазирлиги


Кимматли когозлар олди-сотдисидаги юзага келадиган



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/69
Sana25.02.2022
Hajmi2 Mb.
#279315
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   69
Bog'liq
53d873ba934a9

10.4. Кимматли когозлар олди-сотдисидаги юзага келадиган 
рискларни бошкариш ва уни камайтириш усуллари. 
 
Фонд бозори инфратузилмасида кимматли когозлар олди-сотдисида «зарарларни 
коплашни камайтириш риски» ва «ликвидлилик риски»ни юзага келиш жараёни олдини 
олиш жуда мураккаб ишдир. Ушбу рисклар қимматли когозлар бозорига хизмат курсатувчи 
ташкилотлар сохасидан ташкарида юзага келади. Масалан иктисодиётнинг бозор 


93 
иктисодиёти шароитида хар бир хужалик юритувчи субъект «синиши» (банкрот булиши) ёки 
вактинча туловга кобилиятсиз булиб колиши мумкин. Агарда иктисодий жихатдан синган 
хужалик субъекти қимматли когозлар олди-сотдисида иштирок этган булса, унда бу салбий 
холат фонд бозорининг бошка иштирокчиларининг фаолиятини зарар кўриб ишлашига олиб 
келиши мумкин. 
Фонд бозорида юкоридаги рискларни юзага келмаслигини олдини олиш ва у юзага 
чиққан холатларда рискни бошкариш хамда унинг микдорини камайтириш усулларининг 
турли комбинациялари ишлаб чикилган. Бу усуллар кимматли когозлар савдо 
битимларининг иштирокчиларига асосан турлича хусусиятга эгадир. Улар куйидагилардан 
иборатдир: 
1. Фонд биржаси ёки хисоб-китоб палатаси кимматли когозлар бозорининг малакали 
иштирокчиларига уларнинг таркиби, малака савияси, молиявий холати ва мавкеига нисбатан 
максимал талабларни куяди. Бу талаблар эса молиявий холати нобаркарор, малака савияси 
паст иштирокчиларни фонд биржаси ёки хисоб-клиринг палатасига аъзо булиб қолиш 
олдини олади. Бу холат эса фонд биржаси аъзоларининг хар бирини молиявий холати 
баркарор булса кимматли когозлар олди-сотдисида узаро туловсизликни олдини олади. 
2. Фонд биржаси ва хисоб китоб клиринг палатаси томонидан кимматли когозлар 
бозорининг иштирокчиларига хар савдо битимининг «киска позицияси» ёки «узун 
позицияси» учун лимит урнатади. Агарда малакали иштирокчи бирон-бир позициясидаги 
амалга оширилган савдо битими буйича карздор булиб колса, у юзага келган карздорликни 
тугатмагунча кимматли когозлар олди-сотдисига куйилмайди. Бундай лимитлар кай 
даражада катъий урнатилса, бу холат кимматли когозлар олди-сотдисидаги иштирокчилар 
уртасида дебитор–кредитор карздорликни юзага келишини олдини олади ва натижада 
туловсизлик риски камаяди. 
3. Хисоб-клиринг палатаси кимматли когозлар олди-сотдисидаги барча иштирокчилари 
уртасида юзага келиши мумкин булган рискни таксимлаб куяди. Бундай метод хорижий 
адабиётларда «ноттинг» ва «новэйшн» методлари деб номланади. «Ноттинг» методи бу 
иштирокчиларнинг мажбуриятларининг соф салдоси хисобланади. Бунда фонд бозорининг 
хар бир иштирокчилари кредитор сифатида бошка дебиторларга нисбатан ва дебитор 
сифатида бошка кредиторларга нисбатан мажбуриятлар микдори белгиланади. Шуни 
таъкидлаш лозимки бу мажбурий микдор аник бир курсатилган «дебитор–кредитор» 
жуфтини назарда тутмайди. Бу холатда бирон-бир карздор томонидан уз мажбуриятларини 
бажармаслиги натижасида бу холатда юзага келадиган риск барча кредиторлар уртасида 
таксимланиб кетади. «Новэйшн» методида барча хисоб-китоблар хисоб–клиринг палатаси 
томонидан олиб борилиши натижасида палата рискларнинг олдини олиш учун техник 
жихатдан марказлашган ягона фаолият курсатади.
4. Кимматли когозлар бозоридаги савдонинг малакали иштирокчилари узлари хисобидан 
махсус резерв фонди ташкил килишлари мумкин. Бу фонд маблаги хисобига савдо 
битимларининг айрим иштирокчилари томонида битимни бутунлай амалга оширмаслик ёки 
уз муддатида бажармаслиги натижасида юзага келадиган зарарни коплаш мумкин. Махсус 
резерв фондини бошкариш ва унинг маблагларини керакли вактида сарфланиши одатда 
хисоб-клиринг палатасига топширилади. 
5. Фонд бозорининг малакали иштирокчилари ва хисоб–клиринг палатаси билан бирга 
савдо битимларини баъзи иштирокчилари томонидан битим буйича мажбуриятини 
бажармаса, бу холатда юзага келадиган зарарни таксимлаш тизимини ишлаб чикишлари 
мумкин. Масалан, савдо битимини биронта иштирокчиси битим юзасидан мажбуриятини 
бажармаса савдони эртаси куни унинг кредиторлари узларига тегишли зарар суммасини 
ололмаслиги хам мумкин.
6. Кимматли когозлар бозорининг малакали иштирокчилари ва хисоб-клиринг палатаси 
савдо битимида вактинчалик молиявий маблагга мухтож иштирокчиларга кредит беришлари 
мумкин. Бу холатда кредитор сифатида хисоб–клиринг палатаси, бозорнинг иштирокчилари 
(улуш асосида) ёки махсус резерв фонди катнашчилари булиши мумкин. 


94 
7. Кимматли когозлар бозорида иштирокчилари томонидан битим мажбуриятларини 
бажараолмаслиги натижасида юзага келадиган зарарни коплаб берадиган, молиявий ночор 
иштирокчиларига кредит беришни уз зиммасига оладиган йирик, молиявий баркарор 
«ташки» гаранти мавжуд булиши мумкин. Бундай холатда кимматли когозлар олди-
сотдисида юзага келадиган рисклар унинг иштирокчилари уртасида таксимланмайди ва 
харажатлар «ташки» гарант зиммасига юклатилди. «Ташки» гарант сифатида йирик банклар 
консорциуми ёки молиявий компаниялари булиши мумкин. Шуни алохида таъкидлаш 
лозимки, энг баркарор «ташки» гарант булиб мамлакат марказий банки хисобланади. 
Биз юкорида таъкидлаб утган кимматли когозлар олди-сотдисида юзага келадиган 
рискларни бошкариш ва уни камайтириш усул ва механизмлари турли бозорда якка холда 
ёки бир нечтаси умумлаштирилган холда амалга оширилиши мумкин. 

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish