Вазирлиги


  Инвестиция институтлари ва инвесторлар уртасидаги муносабатларда



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/69
Sana25.02.2022
Hajmi2 Mb.
#279315
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   69
Bog'liq
53d873ba934a9

10.4. 
Инвестиция институтлари ва инвесторлар уртасидаги муносабатларда 
рискларни бошкариш усуллари. 
 
Амалдаги конунчиликка асосан Узбекистон Республикаси Давлат Мулки Қўмитаси 
хузуридаги киммали когозлар бозори фаолиятини мувофиклаштириш ва назорат килиш 
Маркази республика худудида фаолият курсатаётган барча инвестиция институтларига 
уларни инвесторлар уртасидаги муносабатларда рискларни олдини олиш ва бошкариш учун 
куйидаги талабларни куяди: 
- уларнинг ходимлари таркибида малака шаходатномасига эга тажрибали 
мутахасисларнинг мавжудлиги; 
- инвесторлар олдида жавобгарлик учун керакли минимал микдорда уз маблаги 
(капитали) нинг мавжудлиги; 
- қимматли когозлар билан боглик операцияларни аник ва тулик акс эттирувчи хисоб ва 
хисобот тизимининг мавжудлиги; 
Инвестиция институтларининг уз маблаглари деганда уларнинг устав, кушимча ва 
захира фондлари хамда бевосита фойдадан ташкил топган маблаглар хажми тушунилади. 
Инвесторлар олдида жавобгарлиги уз маблагларининг етарли даражада булишини 
таъминлаш максадида инвестиция институтлари уларнинг хар бири учун махсус белгиланган 
иктисодий меъёрларга дош беришлари керак. Бу меёрлар куйидагилардан иборат: 
I. Устав фондининг энг минимал микдори. 
1.1. Инвестиция воситачиси (брокер ва дилерлар) учун 1000 минимал иш хаки 
микдоридан кам булмаслиги керак; 
1.2. Инвестиция маслахатчиси учун 300 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги 
керак. 
1.3. Инвестиция компанияси учун 3000 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги 
керак; 
1.4. Инвестиция фонди учун 3000 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги керак; 
1.5. Бошкарув компанияси учун 2500 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги 
керак; 
1.6. Депозитарий учун 3000 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги керак; 
1.7. Хисоб-клиринг палатаси учун 3000 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги 
керак; 
1.8. Реестр юритувчи учун 1500 минимал иш хаки микдоридан кам булмаслиги керак. 
Шуни таъкидлаш керакки инвесторлар олдида жавоб бериш учун, яъни рискларни 
олдини олиш учун инвестиция институтлари учун уз сармояси ва мижозлар сармоясининг 
узаро нисбати хисобланади. Ушбу формула куйидагича хисобланади: 
H
1
қ
C
К 
Бу ерда H

– уз сармояси ва мижозлар маблаглари узаро нисбатининг коэффиценти. 


95 
С – инвестиция институтининг уз сармояси. 
К – мижозларнинг умумий маблаглари. 
Инвестиция институтларида бу мажбурий коэффициентни кулланишининг асосий 
максади инвестиция институтлари факатгина уз сармояси билан жавоб берадиган 
инвесторлар билан ишлаши шарт. Бу коэффициент улар фаолиятида узига хос чеклов 
хисобланади. Коэффициент асосидаги чекловлар куйидагилардан иборат: 
- инвестиция воситачиси учун H
1
1 булиши
керак; 
-инвестиция маслахатчиси учун ушбу коэффициент кулланилмайди; 
- инвестиция компанияси учун H
1
1 булиши лозим; 
- инвестиция фонди учун ушбу коэффициент кулланилмайди; 
- бошкарувчи компанияси учун H
1
0,02 булиши лозим. 
- депозитарийлар учун H
1
0,0001 булиши лозим. 
- хисоб-клиринг палатаси учун ушбу курсаткич кулланилмайди; 
- реестр сакловчилар учун ушбу коэффициент кулланилмайди; 
Шуни таъкидлаш лозимки, юкоридаги коэффициет асосан инвестор ва инвестиция 
уртасида моддий манфаати юкори булганлиги асосида белгиланган. Ундан ташкари алохида 
мижоз учун рискнинг энг куп микдори инвестиция институтининг уз маблагининг бир мижоз 
томонидан такдим этилган маблагларнинг умумий хажмига нисбати урнатилган. Ушбу 
нисбат коэффициенти куйидагича хисобланади 
Н
1
қ 
С 
1 К 
Бу ерда Н
2
– риск коэффициенти; 
С – инвестиция институтининг уз сармояси; 
1 К – бир мижоз томонидан такдим этилган маблаглар
суммаси. 
Ушбу коэффициент инвестиция институтларининг фаолият турига асосан белгиланган. 
Хар бир инвестиция институти учун ушбу коэффициент куйидагилардан иборат: 
- инвестиция маслахатчиси учун ушбу коэффициент кулланилмайди; 
- инвестиция воситачиси учун бу коэффициент Н
2
1 булиши лозим; 
- инвестиция компанияси учун бу коэффициент Н
2
1 булиши лозим; 
- инвестиция фондлари учун бу коэффициент кулланилмайди. 
- бошкарувчи компания учун бу коэффициент Н
2
0,02 булиши лозим. 
- депозитарийлар учун бу курсаткич кулланилмайди. 
- хисоб-клиринг палаталари учун бу коэффициент кулланилмайди. 
- реестр сакловчилар учун бу курсаткич кулланилмайди. 
Инвестиция институтлари учун юкоридаги яъни уз сармояси ва карз мажбуриятлари 
узаро нисбатининг, шунингдек алохида бир мижоз учун рискнинг энг куп микдорининг 
коэффициентини кулланилишини мохияти шундаки, инвестиция институтлари кимматли 
когозлар бозорида мижозлари олдида уз мажбуриятларини бажара олиш даражасини 
курсатиб бериши лозим. 

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish