Vazirligi toshkent moliya instituti



Download 0,73 Mb.
bet56/124
Sana20.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#682251
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   124
Bog'liq
Mikroiqtisodiyot ESSE Электронний

minX1X2 (w1x1+w2x2)
f(x
1x2) = y , булганда
Бу масалани биринчи ечиш усули чегаравий шартни функцияга куйиш оркали ечилади.
Иккинчи усули Логранж функциясидан фойдаланиб ечиш
L = WiXi+W2X2-A(f(XiX2)-y)
бу ерда x1, x2 ва X буйича хосила олсак
fif(xlx2)
w1 - z = 0
1
fif(xlx2)
w2 - Z = 0
2
f(x1x2)-y=0
бу усулни Кобба-дуглас функциясига куллаймиз:
f(x1x2) = x1ax2b
харажатларни минималлаштириш масаласини ёзамиз:
minX1X2w1x1 + w2x2
ab
x1 x2 = y
урнига куйиш усулини куллаймиз
x2 = (yx1-a)1/b
олинган натижани максад функциясига куямиз:
minX1w1x1 + w(yx1-a)1/b
Энди бу функциядан х1 буйича хосида олиб уни нулга тенглаштириб х1 га кура ёзамиз. Натижада, х1 га талаб функциясини оламиз.
Nazorat va muhokama uchun savollar

  1. Firmaning ichki va tashqi xarajatlarini izohlab bering.

  2. Ishlab chiqarish xarajatlari grafikda qanday tasvirlanadi?

  3. O’rtacha va o’zgaruvchan xarajatlar.

  4. Qanday xarajatlarga o’zgarmas xarajatlar deb ataladi?

  5. Ishlab chiqaruvchining muvozanatlik shartini grafik va metematik usulda aks ettiring.

  6. Chekli xarajat nimani ifodalaydi?

Chekli o’zgaruvchan xarajatlar qanday aniqlanadi?

8-МАВЗУ. ФИРМА ВА ТАРМОЦНИНГ ТАКЛИФИ

  1. Бозор мухити ва соф ракобат

  2. Ракобатлашувчи фирманинг таклиф килиш буйича карори, тескари таклиф функцияси

  3. Фирма(ишлаб чикарувчи)нинг фойдаси ва ортикчалиги

  4. Узок муддатли таклиф чизиги ва уртача узгармас харажат.

Бу ерда биз фойдани максималлаштириш моделидан фойдаланиб ракобатлашувчи фирманинг таклиф чизигини ва унинг харажатлар функциясини келтириб чикарамиз. Биринчи навбатда, фирма харажат киладигин бозор мухитини ифодалаймиз.
Бозор мухити
Хар бир фирма уз фаолиятида иккита мухим карор кабул килишга дуч келади: канча махсулот ишлаб чикариш керак ва бу махсулотга кандай нархни белгилаш керак. Фойдани максималлаштиришда чекловлар булмаганда эди фирма катта хажмда махсулот ишлаб чикариб унга юкори даражада нарх белгилаши мумкин эди. Лекин, ишлаб чикариш чегаравий шартларсиз булмайди. Умумий холда, фирма уз фаолиятида икки турдаги чекловга дуч келади.
Биринчидан, ишлаб чикариш функциясида мужассамлашган технологик чекловга дуч келади. Технологик жихатдан мумкин булган чекланган ишлаб чикариш омиллари комбинацияси ваишлаб чикариш хажми мавжуд ва буни фирма эътиборига олиши керак.
Энди биз ягни чеклов киритамиз. Бу бозор томонидан куйиладиган чеклов. Фирма канчадир махсулот ишлаб чикариб, унга узи хохлаган нархни белгилаши мумкин, лекин, у бозорда харидорлар канча сотиб олса шунча махсулот сотиши мумкин.
Агар фирма махсулотига Р нарх белгиласа у Х микдорда махсулот сотиши мумкин. Хуйилган нарх билан сотилган махсулот уртасидаги богаикдикни биз фирманинг махсулотига талаб чизиги деймиз. Бозор талаб чизиги хар бир нархда харидорлар канча товар сотиб олишини хохлашини курсатади. Агар бозорда бошка фирмалар хам булса, алохида фирма учун чеклов хам бошкача булади. Бу холда, фирма чишлаб чикариш хажми ва нархни белгиланганда бошка фирмаларнинг харакати кандай булишини тахминан тасаввур килиши мумкин.
Бу масалани ечиш фирма учун хам, иктисодчилар учун хам ечиш кийин. Бу масалани ечишда хар хил имкониятлар мавжуд. Биз уларни тизимли караймиз. Фирмалар махсулот хажми ва нархни белгиланганда бошкаларнинг бунга булган реакциясини ифодалашда “бозор мухити” терминидан фойдаланамиз.
Биз бу мавзуда оддий бозор мухитини яъни соф ракобат мухитини урганамиз. Бу модел бошка бозор мухити моделларини таккослашда бошчангич нукта булиб хисобланади ва шу моделнинг узи хам мухим модел булиб уни урганиш катта кизикиш уЙFOтади. Биз биринчи, соф ракобатга иктисодчи нуктаи назардан таъриф берамиз ва уни асослашга харакат киламиз.
Соф рацобат
Бозор соф ракобатлашган булади, агар хар бир фирма бозор нархини унинг узи ишлаб чикарган махсулоти хажмидан богаик эмас деб хисобласа. Демак, ракобатлашган бозорда фирмани кизиктирадиган нарса канча хажимда махсулот ишлаб чикариш. У канча махсулот ишлаб чикармасин унинг махсулоти бир хил сотилади - жорий бозор нархида.
Ракобатлашган бозорга мисол сифатида бир хил махсулот ишлаб чикарувчи бирор тармокка карашли фирмаларни караш мумкин. АКШда шундай тармок булиб буFдой бозори булиши мумкин. Минглаб фермерлар бурдой етиштиради. Бундай холатда хар бир фирма учун буFдой нархи бозор томонидан олдиндан белгиланган.
Фермер буFдойга кандай нарх белгилаш туFрисида бош котирмайди, лекин, канча бурдой етиштириш керак деган савол уни албатта кизиктиради. Шуни таъкидлаш керакки бозорда фирмалар сони кам булганда хам нарх бозор томонидан урнатилиши мумкин. Масалан, 3 та ёки 4 та фирма тез бузиладиган товар сотганда ёки тирик балик, ёки гул сотганда хар бир бозорга кирган фирма бозордаги нархни кабул килишга мажбур булади.
Ракобатлашган бозорда ракобатлашувчи фирма учун нарх билан талаб микдори уртасидаги богаикдикни Fрафикда тасвирлаш мумкин. Фирма махсулотига талаб чизиги горизантал булади. Яъни, ракобатлашувчи фирма бозор нархидан юкори нархда сотмокчи булса у хеч канча товар сотаолмайди, бозор нархида сотса у хохлаганча товар микдорини сотиши мумкин. Агар у товарни бозор нархидан паст нархда сотса у бозордаги барча харажатларни узига тортиб олади яъни, у бозор талабини кондириши мумкин.


1-расм. Ракобатлашувчи фирма учун талаб чизиги.
Талаб чичиги шуни билдирадики, фирма хохлаган микдордаги товарни бозор нархида ёки ундан пас нархда сотиши мумкин. Иккинчидан, сиз канча куп товар сотсангиз хам бозор нархи узгармайди, бозор нарх сиз сотадиган товар микдоридан богаик эмас. Бу ерда бозор талаб чичиги бозор нархи билан умумий сотилган товар хажмини уртасидаги богаикликни ифодалайди. Ракобатлашувчи фирманинг талаб чичиги бозор нархи билан ушбу конкрет фирма томонидан ишлаб чикарилган товар хажми уртасидаги боиликликни курсатади.
Бозор талаб чизиии истеъмолчиларнинг бозордаги хатти-харакатига боилик. Фирманинг талаб чизиии нафакат истеъмолчилар харакатидан, балки бошка фирмаларнинг харакатига хам боилик. Одатда ракобатлашган бозор модели булиб, бозорда харакат киладиган кичик фирмалар сони куп булиб, уларнинг хар бири горизонтал талаб чизииииа дуч келадиган бозор хисобланади. Лекин, бозорда чекланган фирмалар харакат килса хам у ракобатлашган бозор булиши мумкин.
Рацобатлашувчи фирма томонидан таклиф тугрисида царор кабул килиш
Биз курдикки ракобатлашувчи фирма бозор нарига таъсир курсата олмайди. Ракобатлашувчи фирма олдида турган фойдани максималлаштириш масаласини куйидагича ёзиш мумкин:

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish