Вазирлиги Самарқанд иқтисодиѐт ва сервис институти



Download 1,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/86
Sana15.06.2022
Hajmi1,43 Mb.
#674593
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   86
Bog'liq
korxonalar moliyasi

Инвестициялаш 
хавф-хатари 
даражаси бўйича 
7.1. Хавф-хатарсиз 
7.2. Хавф-хатари кичик 
7.3. Ўртача даражада 
хавф-хатарли 
7.4. Юқори даражада 
хавф-хатарли 
7.5. Спекулятив 
инвестициялаш 
7.1. Маблағни хавф-хатари йўқ 
объектларга, яъни реал 
даромадлар ѐки фойда олиш 
имконияти аниқ 
7.2. Маблағни ўртача бозор хавф-
хатар даражаси кам бўлган 
объектларга қўйиш 
7.3. Ўртача бозор хавф-хатарли 
даражадаги объектларга маблағ 
қўйиш 
7.4. Ўртача бозор хавф-хатар 
даражасидан юқори бўлган 
объектларга маблағ қўйиш 
7.5. Жуда хатарли активларга 
маблағ қўйиш 
Инвестицион фаолият алоҳида босқичлардан иборат бўлади. 
Бошланғич босқич – жаҳон амалиѐтида пул маблағини ажратиш даври 
ҳисобланади. Бунда инвестор инвестиция объектига бирон-бир фаолиятни 
масалан, жиҳоз сотиб олиш учун) бажариш учун пул маблағи ажратади. 
Иккинчи босқич – ажратилган маблағни қайтарилиши. Маблағни 
ажратилиши бирон муддатда амалга оширилади, маблағни қайтарилиши 
инвестицион цикл даврида масалан, йилма-йил мобайнида амалга оширилади. 
Корхоналар инвестицион фаолиятни амалга оширишда инвестицияни 
кўпроқ фойда келтирадиган жойга йўналтириш муаммосига дуч келади. Ушбу 
муаммолар – инвестициялар қўйиш йўналишларини аниқлаш, жорий ва 
перспектив режалар ишлаб чиқиш жараѐнида аниқланади. Ушбу жараѐн 
инвестицион сиѐсатни ишлаб чиқишда белгиланади. Корхонанинг инвестицион 
сиѐсати бир қатор омиллар таъсирида аниқланади. Улар ичида айниқса 
зарурийроқлари, асосийлари десак ҳам бўлади қуйидагилардан иборат: 

Инвестиция объектининг мулк шакли; 

Корхона фаолиятининг ҳаѐт босқичлари; 

Иқтисодий фаолият тури; 

Стратегик устуворликлар; 

Ишлаб чиқаришнинг техник-технологик жараѐни; 

Корхона ишлаб чиқараѐтган маҳсулотнинг рақобатбардошлиги, 
бозорлиги; 

Корхонанинг бозордаги ўрни (нищаси); 

Корхонанинг молиявий-иқтисодий ҳолати ва бошқалар. 


87 
Инвестицион сиѐсатда аввалом бор маблағ қуйиладиган корхонанинг 
инвестиция учун устувор объекти аниқланади. Кейин инвестициядан самарали 
фойдаланиш йўллари ишлаб чиқилади. Бунда инвестициядан самарали 
фойдаланишга таъсир қиладиган барча объектив ва субъектив омиллар 
ўрганилади, салбий ҳолатлар бартараф этилади. 
Инвестиция икки хил шаклда амалга оширилади. Биринчиси, янги 
корхоналар барпо қилиш ва ишлаб чиқариш қувватларини яратиш, жиҳозлар 
сотиб олиш, лицензия олиш, кўчмас мулк харид қилиш. Иккинчиси, маблағни 
қимматбаҳо – қоғозларга қўйиш. Биринчиси 

Download 1,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish