Варақ Ўзгар бет Ҳужжат № Имзо Сана Ўзбекистон республикаси



Download 0,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/15
Sana24.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#195950
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
mavsumda 500 tonna uzum chiqindilaridan ozuqa emi tajyorlash texnologiyasida barabanli kuritgich xisobi

Ачиткилар

Ачиткилар бир хужайрали микроорганизмлар булиб аскомицет синфига 


киради (сумкали замбруг). Ачиткилар (почкование) буртиб чикиб ажралиш 
усули билан купаяди ва баъзи холларда (озука мухити етишмаганда ) спора 
хосил килиш йули билан купаяди.. 
Ачитки хужайралари тухум, эллипсоид, бурама шаклида булади ва уни 
катталиги 6-11 мкм булади ва ачиткини турига ва куринишига боглик. 
Ачитки хужайралари кобиг кисмидан, цитоплазмадан ва ядродан ташкил 
топган. 
1-
хужайра кобиги 
2- 
цитоплазматик мембрана 
3- 
цитоплазма 
4- 
ядро 
5-
митохондрия 
Ташки кобиги полисахаридлардан (гемицеллюлоза) ва хитиндан, 
ички кисми эса оксил моддалардан, фосфолипидлардан ва липоидлардан 
ташкил топган. 
Цитоплазма гетероген структурага эга ва куюк консистенцияли –оксил 
моддали булгани учун коллоидли хусусиятга эга. 
Ёш хужайрани цитоплазмаси гомоген, кари хужайрада вакуола хосил 
булади, доначали ёг ва липоидли гранула куринишда булади. 
Цитоплазмада (хондриосома, микросома, вакуола) мухим ферментатив 
жараёнлар кетади. 
Митохондрияда уч карбон кислота цикли ва оксидланишли 
фосфорланиш реакциялари кетади ва хужайрани «кувват станцияси» 


Мавсумда 500 тонна узум чиқиндиларидан 
озуқа 
еми 
тайёрлаш 
технологиясида
барабанли куритгич хисоби

 
варақ 
Ўзгар. бет Ҳужжат № 
Имзо 
Сана 
хисобланади. Бу ерда аминокислталарни оксидланиши, оксил ва липидларни 
ва бошка оддаларни синтез жараёнлари юз беради. 
Ядрода наслий белгилар (ДНК ва РНК) сакланади 
Вакуола хужайра суюклиги билан тулдирилган ва цитоплазмадан 
ажралган холатда булади. 
Хужайра суюклигида тузлар, углеводлар, оксиллар, еглар ва ферментлар 
булади. Бундан ташкари хар хил органик бирикмалар булади. Улар 
ферментатив парчаланишга учраб ачиткиларни фаолияти учун махсулот 
булиб хизмат килади.
Спирт ишлаб чикаришда кулланиладиган ачиткилар юкори бижгитиш 
энергиясига, анаэроб нафас олиш турига, узини чикараётган махсулотга 
чидамли, мухит таркибига чидамли булиши керак. 


Мавсумда 500 тонна узум чиқиндиларидан 
озуқа 
еми 
тайёрлаш 
технологиясида
барабанли куритгич хисоби


Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish