§ 11.1. Валеология ва маданийлик .
Маъулмки, маданият сузи лотин тилидан олинган булиб, у дастлабки пайтларда бирорнарсанинг уругини кадаш учун замин тайёрлаш, унинг униб чикиши учун зарур мухит яратиш каби маъноларни берган. Бу билан маданиятнинг мухим томонига- унинг инсонга хослигига, инсон фаолияти билан богланганлигига ишора килинган. Кейинчалик “маданият” сузига купрок ва кенгрок маъно юклатилиб, инсон томонидан яратилган барча кадритяларни унинг маданияти сифатида бахолашган.
Маданият инсон томонидан она табиат устига курилган “иккинчи табиат” ва ижодининг махсули сифатида гавдаланади. Маданият инсон фаолиятидан ташкарида эмас, одамлар орасидаги муносабатларда узида намоён килади ва бир-бирини такозо килувчи моддий ва маънавий томонларга эга булади. Моддий маданитяликда унинг маънавий томонини шакллантирувчи асос булгани сингари, маънавий маданийликда унинг моддий томонини бойитувчи асосхам мавжутдир. Маданият дунёси- моддий, маънавий хамда гоявий кадриятлар дунёсидир. Бундай кадриятларнинг барчаси инсон томонидан яратилади. Маданият инсон томонидан яратилган кадриятларнинг мажмуаси сифатида уларнинг ижодкори булган инсонни жамият билан боглайди ва унинг тараккиёт даражасини белгилайди. Айни пайтда маданият инсонни ижтимоий мавжудот ва инсондаги инсонийликнинг меъзони сифатида тавсифлайди, маданийлик инсонни улуглайди.
Маданийлик-уз навбатида инсоният томонидан яртилган ва жамиятда таркиб топган кадриятларни хар бир шахс кай даражада узлаштирганлиги, улардан хабардорлиги билан тавсифланади. Маданийлик жамият хаётининг деярли барча томонларига уз таъсирини курсатади. Одамларнинг умумий маданийлик даражалари уларнинг саломатликлари ва узок умр куриши каби мухим курсаткичлари билан хам узвий богланган. Одамларнинг умумий маданийлик даражаларини оширмасдан туриб, уларнинг тиббий маданийлигини, оилаларда тиббий маданийликни юксалтириб булмайди. Одамларнинг тиббий маданийлиги даражаларини ажратилган холда, юксалтиришга интилиш-бехуда уриниш ва самарасиз харакатдир. Одамларнинг умумий маданийлик даражалари жамиятнинг ижтимоий-иктисодий ривожланганлиги биланхам богланган. Бундан одамларда ва оилаларда тиббий маданийликни юксалтиришни уларнинг турмуш маданиятини ошириш ва яшаш шароитларини яхшилаш билан мутаносибликда олиб бориш керак деган мухим хулсоа келиб чикади. Бундай шароитларнинг яратилиши эса уз навбатида хар бир мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиш даражаси билан воситаланганлигини эътибордан четда колдириш мумкин эмас.
Маданият-бу факат билимларнинг оддий йигиндиси эмас, балки ахлокий билимларнинг хам дебочасидир. Маданий эволюция- уз табиатига кура узок давом этадиган ва вакт жихатидан жамиятдаги ижтимоий-иктисодий ва сиёсий узгаришлар билан баробар кечмайдиган жараёндир.
Маданий масалаларни ижтимоий-сиёсий вазифалар катори тезда хал килиб булмайди. Биз баъзан инсонларнинг шахсий дунёкарашига, уларнинг “мияси” оркали –билимларини ошириш оркали тезрок кириб боришига уринамиз ва бу билан фалсафа фанининг хам. Инсоннинг хам баркамол булишига кулимиздан келганча хизмат киламиз.
Тиббий маданийлик умумий маданиятлиликнинг таркибий кисми сифатида хар бир шахс томонидан онгли равишда кундалик хаёт жараёнида амал килинадиган шахсий гигиена коидалари, уст-бош кийимлари, бадан ва тана аъзолари тозалиги, уй-жой ва ищш жойи тозалиги, шунингдек кучада ва жамоат жойларида амал килиниши лозим булган хамда кишилар уртасида риоякилиниши одат тусига кирибколган жамиятнинг, барча аъзолари томонидан амал килиниши шарт деб кабул килинган санитария ва гигиена тартиб –коидалари мажмуидир.
Do'stlaringiz bilan baham: |