Ва ўрта махсус



Download 3,18 Mb.
bet5/133
Sana09.06.2022
Hajmi3,18 Mb.
#647641
TuriУчебное пособие
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133
Bog'liq
Услубият (кулланма-тайёр)

Сўзлашув услуби. Сўзлашув услуби кишиларнинг кундалик норасмий, эркин муомалалари доирасида тил бирликларининг ўзига хос амал қилишидир. Бу услуб ўз лексикаси, фонетикаси, морфологияси ва синтаксиси билан халқнинг оддий сўзлашув тилини ўзида акс эттиради. Сўзлашув услуби учун оддийлик, соддалик, бетакаллуфлик ва ҳаяжон хосдир. Гапнинг диалогик, тўлиқсиз, бир таркибли, сўз-гап каби шаклларидан фойдаланиш сўзлашув услубида нисбатан кўпроқ учрайди.
Сўзлашув услуби фонетик, лексик, грамматик ўзига хосликларга ҳам эга.

  1. Сўзлашув услубининг фонетик жиҳатлари:

Нутқда товушларнинг уйғунлашуви (ассимиляция - кетти, йигичча), бир товуш ўрнида иккинчисининг талаффуз қилиниши (диссимиляция - зарил), товушларнинг ўрни алмашиши (метатеза – турпоқ, дайро), товушларнинг орттирилиши (протеза - ўрамол, эпентеза -фикир, эпитеза - киоска) ёки туширилиб қолдирилиши (прокопа-ирик, синкопа - директир, апакопа - газет, редукция - бурни) каби фонетик ҳодисалар сўзлашув услубида намоён бўлади.

  1. Сўзлашув услубининг лексик жиҳатлари:

Оғзаки нутқда шевага хос сўзлар (Наманганда: келутти, кетутти; Хоразмда: гал, нечуксиз?, жонлими?; Бухоро, Самарқандда: нима бўлопти?, каллапўш); варваризмлар (о`кей, да, неужели, короче, училка, степуха); вульгаризмлар (дийдоринг ўчсин, башаранг қурсин, туршак); кўчма маъноли сўзлар (тулки, шайтон, илон, зал кулиб юборди, маҳалла келди, тирноққа зор); фразеологизмлар (илоннинг ёғини ялаган, тепа сочи тикка бўлди, бурни кўтарилди); қисқартмалар (Беги, Дили, универ, Озош).
3. Сўзлашув услубининг морфологик хусусияти:
Қаратқич қўшимчаси (-нинг) ўрнида тушум (-ни) келишигининг ишлатилиши (Каримни телефони, мени китобим); келишик қўшимчалари ўрнининг алмашиниши (уйгаман, Тошкентга ўқийди); кўплик қўшимчаларининг турли маънолари (бошларим оғриб кетди, дўконга ёғлар келди, дадамлар айтдилар); субъектив баҳо шакллари (кичрайтириш, эркалаш, кесатиш, исмларга қўшиладиган барча луғавий шакл ясовчилар).


  1. Download 3,18 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish