Ва ўрта махсус


-топшириқ. Қуйидаги гаплардан илмий атамаларни топиб, қайси фанга тегишли эканлигини кўрсатинг



Download 3,18 Mb.
bet41/133
Sana09.06.2022
Hajmi3,18 Mb.
#647641
TuriУчебное пособие
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   133
Bog'liq
Услубият (кулланма-тайёр)

1-топшириқ. Қуйидаги гаплардан илмий атамаларни топиб, қайси фанга тегишли эканлигини кўрсатинг.
1.Текисликдаги тупроқнинг таркиби, ундаги нам миқдори, турли йил фасллардаги иссиқлик ва ёруғлик миқдорига қараб тоғ олди ва тоғларда турли-туман ўсимликлар ўсади. 2.Прагматика тилшунослик фанининг янги соҳаларидан бўлиб, у бир қанча масалаларни ўз ичига олади. Лингвистик прагматиканинг умумназарий масалалари қуйидагилардан иборат: тил бирликларининг нутқ вазияти, контекст билан боғлиқ жиҳатлари, кишилар ўртасидаги муносабатни ифода этувчи нутқий этикетлар, нутқнинг ижтимоий хосланиши, ифоданинг субъектив модал аспектига алоқадор кириш, баҳо билдирувчи сўз ва воситалар, инсоннинг ички руҳиятини ифода этувчи дискурс ҳамда пресуппозиция ҳодисасини ўрганиш4. 3.Интеграциялашувнинг навбатдаги даражаси ажратилган мазмунли йўналишларни ҳисобга олган ҳолда таянч тушунчалар тизими аниқланишини назарда тутади.
2-топшириқ. Берилган матндан илмий услубга хос сўзларни аниқланг.
Коннотация – тил бирликлари семантикасига узуал ёки окказионал тарзда кирувчи семантик мавжудлик бўлиб, у нутқ субъектининг борлиққа эмотив баҳолаш ва услубий белгиланган муносабатини ифода этади5. И.В.Говардевский денотация ва коннотация, коннотация даражалари, коннотатив таҳлил, тиллараро коннотатив қиёсий лексикани ўрганди6. И.В.Арнольднинг фикрича, коннотация таркибига тўртта асосий: эмоционал, баҳолаш, экспрессив, стилистик компонентлар киришини кўрсатиб ўтади. Бу тўртта компонент бир вақтнинг ўзида, ҳар хил кўринишда ёки умуман қатнашмаслиги мумкинлигини таъкидлайди7. А.В.Филиппов шундай фикр билдиради: “Коннотация деганда, биз маълум лисоний бирлик семантикасига кирувчи ва уни тўлалигича намоён этувчи денотатив ва грамматик бўлмаган маънони тушунамиз. Бундай маънони эмоционал, услубий-стилистик мазмун деб номлаш керак”8. У коннотация таркибига эмоционаллик ва услубий бўёқдан ташқари баҳо муносабатини ҳам киргизади9.


3-топшириқ. Қуйидаги атамалар асосида илмий услубга хос матн тузинг.
Вазн, аруз, қофия, шеърий жанр, туюқ, мисра, радиф, рубоий, оддий рубоий, таронаий рубоий.

Download 3,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish