Va adabiyoti universiteti kompyuter lingvistikasi: muammolar, yechim, istiqbollar


Формал грамматика Ўзбек тили мисолида



Download 5,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/214
Sana16.03.2022
Hajmi5,23 Mb.
#494805
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   214
Bog'liq
kl toplami. 2021. oxirgi

Формал грамматика Ўзбек тили мисолида 
Тилнинг асосий элементлар бўлган тушунчаларга формал грамматика 
нуқтаи назарида таъриф бериб ўтамиз: 
Сўз - 
маънога эга бўлган, муаян тилнинг луғатида мавжуд белгилар 
кетма кетлиги. Тилнинг лексикаси деб, тилда жоиз бўлган сўзлар тўпламига 
айтилади. 
Гап 
- сўзларнинг мураккаб бўлган конструкциялар бирлашмасига 
айтилади. Тил бу гаплар тўпламидир. Гаплар синтактик қоидалар асосида 


Alisher Navoiy nomidagi Toshkent 
davlat o„zbek tili va adabiyoti 
universiteti 
“KOMPYUTER LINGVISTIKASI: 
MUAMMOLAR, YECHIM, ISTIQBOLLAR”
Respublika I ilmiy-texnikaviy konferensiya
Vol. 1
№. 01 (2021) 
http://compling.navoiy-uni.uz/
70 
сўзлар ва содда гаплардан тузилади.
Синтаксис
деб, тўғри тузилган гапларнинг тавсифи тушунилади. 
Алфавит, лексика ва синтаксис тилдаги жоиз конструкциялар тўпламини 
ва конструкциялар орасидаги ички муносабатларни тўлиқ аниқлайди.
Синтаксис қоидалар тўплами тилнинг грамматикасини ташкил этади. 
Синтаксис қоидаси тўғри гапларни ҳосил қилиш процедурасини ѐки гапнинг 
―тўғрилигини‖ (яъни гапни мазкур тилга тегишлилигини) аниқлаш 
процедурасини ифолаши мумкин. Биринчи холатда, грамматика 
генератив

иккинчи - 
аниқланувчи
грамматика дейилади.
Мисол
: Айтайлик G
0
грамматика қўйидаги қоидалар тўплами билан 
аниқланган. 
<гап> → <эга> <кесим> 
<эга> → <от> 
<эга> → <олмош> 
<от> → олма 
<олмош> → у 
<кесим> → <феъл шакли> 
<феълли шакли> → тушди 
→ белги «бу... дегани» деб ўқилади. У ҳар бир қоидани 2 қисмга 
ажратади: 
ўнг ва чап

Маълум қисқартиришларни киритилса, G
0
грамматикани қисқача 
қуйидагича ѐзиш мумкин: 
<Г> → <Э> <К> 
<Э> → <ОТ> 
<Э> → <ОЛМ> 
<ОТ> → олма 
<ОЛМ> → у 
<К> → <ФШ> 
<ФШ> → тушди 
Ихтиѐрий грамматиканинг қоидалар тўпламини 

деб белгилаймиз. 
Қоида таркибидаги белгилар 
V
луғатни ташкил этади. 
 

= {<Г>, <Э>, <К>, <ОТ>, <ОЛМ>, <ФШ>, олма, у, тушди} 
Одатда, луғат элементлари катта харфлар билан белгиланади. 

луғатдаги барча чекли белгилар (қаторлар) кетма кетлиги тўплами ҳамда бўш 
қаторни 


деб белгилаймиз. 


тўплам элементларини кичик харфлар 
билан белгиланади. 

тўплам иккита тўплам остига бўлинади: 1) 




Download 5,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish