Va adabiyoti universiteti kompyuter lingvistikasi: muammolar, yechim, istiqbollar



Download 5,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/214
Sana16.03.2022
Hajmi5,23 Mb.
#494805
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   214
Bog'liq
kl toplami. 2021. oxirgi

Alisher Navoiy nomidagi Toshkent 
davlat o„zbek tili va adabiyoti 
universiteti 
“KOMPYUTER LINGVISTIKASI: 
MUAMMOLAR, YECHIM, ISTIQBOLLAR”
Respublika I ilmiy-texnikaviy konferensiya
Vol. 1
№. 01 (2021) 
http://compling.navoiy-uni.uz/
69 
кириш тилидан белгилар кетма-кетлиги киритилади. ЛТ ушбу кетма-
кетликда лексик бирликлар деб аталадиган энг содда конструкцияларни 
ажратиб олади. Лексик бирликларга мисол қилиб, идентификаторлар, 
рақамлар, операцион белгилар, хизмат сўзлари ва бошқаларни олиш мумкин. 
ЛТ матндаги лексик бирликларни лексема деб номланган, уларнинг ички 
кўринишлари билан алмаштиради. Лексема таркибида лексик бирликлар 
синфи ва уларнинг таърифи ҳақида маълумот бўлиши мумкин. 
 
Компилятор ишининг иккинчи босқичида синтактик таҳрирловчига 
(CТ) лексемалар кетма кетлиги киритилади, бу ўз навбатида, ҳаракатлар
белигиси кетма кетлигидан иборат оралиқ кодга алмаштирилади.
Компилятор ишининг учинчи босқичида чиқувчи матн тузиш амалга 
оширилади. Бу жараѐнни амалга оширадиган дастур чиқувчи матн 
генератори(Г) деб номланади. Генератор ўнга кирувчи ҳар бир ҳаракат 
белгисига, чиқувчи тилдаги бир ѐки бир неча буйруқларни мослайди. 
Чиқувчи тил сифатида қурилма буйруқлари, ассемблер буйруқлари ѐки 
бошқа бир тилнинг операторлари ишлатиши мумкин.
Компиляторни тузиш учун кириш ва чиқиш тилларининг аниқ ва бир 
қийматли таърифи талаб қилинади. Бундай талаб тилнинг мақбул 
конструкцияларини қуриш қоидаларини аниқлашда керак бўлиши мумкин. 
Ушбу қоидалар тўплами тил синтаксиси деб аталади. Бундан ташқари, 
топшириқ ўз ичига хар бир конструкция маъноси ва мақсад тавсифидан 
иборат бўлиши керак. Ушбу тавсиф тилнинг семантикаси деб номланади. 
Киритилган матнни ўрнатилган қоидалар асосида тузилган белгилар 
кетма-кетлиги деб қараш мумкин. Формал тил ѐки грамматика деб, 
матнларни ифодалашда ишлатилган белгилар кетма-кетлигидан иборат 
математик моделга айтилади.
Қуйида формал грамматика қоидалари ва талаблари асосида табиий тил 
Ўзбек тили мисолида формал грамматикасини бериш ҳаракат қилинган. 

Download 5,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish