В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet414/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   410   411   412   413   414   415   416   417   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

33.3.2-жадвал
ЕТТБ томонидан амалга ош ирилган лойиҳалар динамакасн’5
2005 й. 2006 й. 2007 й. 2008 й. 2009 й. 2010 й.
Лойиқалар сони
276
301
353
302
311
386
Лойихэларшшг 
умумий 
млрд. евро
қиймати,
9,8
12,0
13,8
12,9
18,1
22,0
ЕТТБ 
томонидан 
маблаглар. млрд. евро
ажратилган
4,3
5,0
5,6
5,1
7,9
9,1
ЕТТБ 
томонидан 
жалб 
маблаглар, млрд. евро
қишшган
5,9
7,7
8,6
8,4
10,3
13,2
15 ЕТТБ хлсоботлари ва маълумотларн асосида тушлган.
645


2010 
йилда ЕТГБ томонидан ажратилган маблаглар нинг 34% и молия 
секторига, 25% и корпоратив секторга, 20% и инфратузилма соҳасига ва 21% и 
энергетика соҳасига йўналтирилган.
Осиё тараққиёт банкп (ОТБ) — 1966 Йилда ташкил топтан ва унга 67 та 
мамлакат (48 та худудий ва 19 та худуддан ташқари мамлакатлар) аъзо. ОТБга 
аъзолик БМТнинг Осиё ва Тинч океани бўйича иқгисодий ва 
ижтимоий 
масалалар бўйича комиссиясидаги барча мамлакатлар ва Осиё минтақасидага 
бошка мамлакатлари (агар улар БМТ ёки унинг ихтисослашган 
агентликларига аъзо бўлсалар) учун очиқ. Аъзоликда мавжуд бундай кенг 
имкониятлар ОТБда Осиё минтақасидан ташқари мамлакатлар улушининг 
ортишига олиб келди, уларга банк акцияларининг қарийб 37% и ва 
овозларининг 35,0% и тўгри келади.
Япония, АКЩ, Хитой, Ҳиндистон, Австралия, Индонезия, Канада, 
Жанубий Корея ОТБнинг йирик акциядорлари (акциялар пакета 5% дан куп 
бўлган) ҳисобланади. Хитой, Хдндастон, Покисгон, Индонезия, Бангладеш 
каби мамлакатлар асосий кдрз олувчи мамлакатлар саналади.
ОТБнинг мақсади Осиё қитьасидаги ривожланаётган мамлакатларга 
иқтисодий ривожланишда қўмаклашшп, ҳудудий ҳамкорлиюш рагбатлан­
тириш, аъзо мамлакатларга техник ёрдам кўрсатиш ва уларнинг иқгисодий 
сиёсатини мувофикдаштиришдан иборат.
ОТБ транспорт ва коммуникация, энергетик лойиҳалар, қишлоқ хўжалиги 
ва табиий ресурслар, молия, ижтимоий инфратузилма соҳаларини 
молиялаштиради.
ОТБда Осиё ривожланиш фонда (20,5 млрд. долл.) ва Махсус техник 
ёрдам фовди (721,7 млн. долл.) мавжуд16. 1988 йилда Банк ва Япония 
хукумати
уртасидз Техник ёрдам кўрсагиш буйича Япония махсус фовди 
ташкил этилди.
ОТБ ривожланаётган мамлакатларга куйидаги фондлар ҳисобидан 
кредитлар беради:
1) одций фонд қисобидан тижорат шартлари асосида 25 йил муддатта 
(барча кредитларнинг қарийб 2/3 қисми);
2) Осиё ривожланиш махсус фонда ҳисобидан имтиёзли 1—3% ставкалар 
бўйича камбағал мамлакатларга 40 йилгача мудцатга.
Бошка ривожланиш банклари каби ОТБда ҳам кредитлашда балансни 
таъминлаш мақсадида давлат секторига берилган кредитлар жами 
лойиҳаларининг 20% и дан ошмайди.
ОТБ фаолиятининг хусусияти шувдан иборагки, у уз кредитларининг 
30% ини имтиёзли шартларда махсус фонддан беради. Банк бу маблағларни 
Европа бозорларига йўналтириб, уларни ривожланаётган мамлакатларга 25 — 
40 йилга мўлжалланган узок муддатли кредитларга айлантиради. Бунда банк 
имтиёзли фоиз ставкаларини кўзда тутади. Кредитлар, шунингдек, тижорат
~6

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   410   411   412   413   414   415   416   417   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish