В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

а ҳ о л т и н г  
қ а р т и и
муаммоси ҳақида бормокда. Агар кексалар сонининг умумий аҳоли 
сонидаги улуши 12% дан ошса, ушбу мамлакатлар аҳолиси қариётган 
ҳисобланади. Мисол учун 2003 йилда кексалар сонининг улуши Европа 
Иггифоқи мамлакатларида —15%, АҚШда - 12%, Японияда - 15% ни ташкил 
этган. Аҳолининг қариши пенсия тўловлари, кексаларни парваришлашни 
ташкил этиш ва уларга тиббий хизмат кўрсатиш учун қўшимча маблағларни 
талаб этади. Ахрлининг кэриши махрулот ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш 
соҳасининг таркибига жиддий таъсир ўтказади.
14 Аутсорсингу шцут замену' У/Коммерсантъ, 30.01.2012.
89


Аксарият Ғарб иқтисодчилари аҳолининг қариши муаммосини 
иқгисодий салоҳиятнинг пасайиши билан боғлайдилар. Улар пенсия 
жамғармаларига тўланадиган бадалларнинг оширшшши ишловчиларнинг 
“кексалик”ка олиб қўядиган жамғармаларининг камайишига олиб келади, 
деб ҳисоблайдилар. Натижада инвестицион ресурслар камаяди ва меҳнат 
унумдорлигининг ўсиши сусаяди. Бошқа тахдилчиларнинг фикрича, 
туғилишнинг пасайиши сабабли болалар ва ўсмирлар таъминотига 
кетадиган харажатлар қисқаради ва ишловчиларга тушадиган иктисодий 
юк енгиллашади.
Ташқи иктисодий алоқалар соҳаси. Ривожланган мамлакатлар 
жаҳон савдосида етакчилик қилишса-да, охирги ўн йилликда уларнинг 
улуши қисқариш тенденциясига эга. 1953 йилда жаҳон товар экспортида 
“Катга еттилик” мамлакатлари улуши 46,4% ташкил этгани ҳолда, ушбу 
кўрсаткич 2010 йилда 34,1% га тенг бўлди. Ушбу ҳолат асосан АҚШ ва 
Буюк Британия улушининг қисқариши билан боғлиқ бўлиб, уларнинг 
жаҳон экспортидаги улуши 1953—
2010 йилларда мос равишда 18,8% дан 
8.6% гача ва 9,0% дак 2,7% гача пасайган15.
Ривожланган мамлакатларнинг тўғридан-тўғри хорижий инвестиция- 
лар ҳаракатидаги улуши ҳам қисқариб бориш тенденциясига эга. Мисол 
учун ушбу мамлакатларнинг тўгридан-тўғри инвестицияларни жалб 
этишдаги улуши 1995-2000 йилларда 73,4% га тенг бўлгани ҳолда ушбу 
кўрсаткич 2010 йилда 48,4% ни ташкил этди. Тўғридан-тўғри 
инвестицияларни четга чиқаришда эса уларнинг улуши ушбу даврда 89,3% 
дан 70,7% га қадар қисқарди16.
5.4. 
Ривожланган мамлакатларда 
“янги иқгисодиёт”нинг шаклланиши
Ривожланган мамлакатларда “янги иқтисодиётнинг” шаклланиши XX 
аср охири XXI аср бошларида жаҳон иқгисодиётидаги энг муҳим 
йўналишлардан биридир. Ушбу ҳодисанинг асоси глобал бозор 
иқгисодиёти ҳисобланади. Бироқ, бундай иқгисодий ҳодисанинг энг муҳим 
жиҳатини ахборот технологиялари ифодалайди. Янги иқгисодиёт бу — 
инсон капиталининг моддий-ашёвий ресурслар — ер ва кашггалга нисбатан 
катгаулушга эга бўлганлиш билан тавсифланадиган соҳалар мажмуидир.
Янги иқтисодиёт куйидаги соҳаларни ўз ичига олади:
— т а ъ л и м ;
— ахборот-коммуникация бозорлари;
— инновацияларни ишлаб чиқшп;
15 WTO. latcnialionzi Trade Statistics 2011. P. 22.
16 Доклад о мировых инвестнцвях, 2007 год Транснациональные корпорации, добывающая 
промышленность и развитие. Обзор. ЮНКТАД. Нью-Йорк и Женева, 2007. С. 10; Доклад о мировых 
инвестициях, 2011 год: Способы организации международного прчичяодства, не связанные с участием в 
капитале, и развитие. Обзор. ЮНКТАД. Нью-Йорк и Женева, 2011. С. 19.
90


— юқори технологиялар;
— интеллектуал хизматлар.
Янга иқгасодиёт баъзида маҳсулотни яратиш жараёнида ахборотлар 
ва билимларнинг етакчи ўрин тутишини эътиборга олган ҳолда 
“ахборотлашган иқтисодиёт”, “билимлар иқгисодиёти” ёки “интенсив 
иқгисодиёт”, деб ҳам аталади.
Янги иқгисодиёт инсоният тарихидаги иқтисодий инқилобларнинг 
(биринчиси - аграр, иккинчиси - саноат) учинчиси - ахборот инқилобидан 
кейин вужудга келган. Мутахассислар ушбу инқилобнинг ривожланган 
мамлакатларда бошланиш сабабини инвестицияларнинг умумий хджмида 
инсон капиталига сарфланган инвесгициялар улушининг ортиб бориши 
билан боғлайдилар. Тахдиллар кўрсатишича, бу кўрсаткич ривожланган 
мамлакатларда 1950-2000 йилларда 47-48% дан 70% гача ўсган. 
Ривожланган мамлакатларда XX аср бошида моддий-ашёвий капитал 
инсон капиталига сарфланган инвестициялардан қиймати бўйича икки 
баробар ошган бўлса, XXI аср бошида бу капитал инсон капиталидан 
ўртача 1,5 баробарга камайди. АҚШда бу кўрсаткич 2,4-2,6 баробарга 
камайган. Инсон капитали иқгисодиёт таркибвда туб ўзгаришлар ва янги 
соҳаларнинг ривожланишига ёрдам беради.
XX асрнинг иккинчи ярмида ривожланган мамлакатларда катта 
ёшдаги аҳолининг таълим олиш давомийлиги сезиларли даражада узайди. 
Мисол учун Италияда 5,5 йилдан 13,3-13,5 йилгача, Японияда 9-9,2 
йилдан 15,9-16,1 йилгача, Францияда 9-9,4 йилдан 17-17,2 йилгача, 
АҚШда эса 11,3 йилдан 19,6-20 йилгача. АҚШда бу кўрсаткич Ғарбий 
Бвропанинг етакчи мамлакатлари ва Японияга нисбатан икки баробар - 2,1 
йилдан 4,3 йилгача ошди.
Ривожланган мамлакатлар жаҳон технологик ривожланишидаги 
етакчи мавқеини фаол инновацион фаолият олиб бориш орқали 
таъминлашади. Ушбу мақсадга эришиш учун ривожланган мамлакатлар 
ИТТКИга катта микдорда маблаг сарфлашади. Мисол учун 2010 йилда 
биргина АҚШ 395,8 млрд. доллар ҳажмида ИТТКИни ривожлантириш 
учун мблаг сарфлаган (5.4.1-жадвал).
Мисол учун 2009 йилда АҚШ федерал бюджетидан ушбу мақсадлар 
учун ажратаётган маблаглар микдори (инқирозга қарши рағбатлантириш 
маблағларидан ташқари) 165 млрд. долларни ташкил этди ва шундан 41,3 
млрд. доллари фундаментая тадқиқотлар учун, 30,7 млрд. доллари амалий 
тадқиқотлар учун, 85,3 млрд. доллари тажриба-лойиҳа ишларига 
сарфланган17.
БИ мамлакатлари илм-фанни ривожлантиришга сарфланаёган 
маблаглар микдорини ялпи ички маҳсулотга нисбатан 3% га етказишни 
режа килган.
17 Расулев А.Ф., Тростянский Д.В. Развитие инновационной деятельности национальной 
э к о н о м и к и
в
посгкризисный период //Экономика и финансы, № 1.2011. С. 10.
91



Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish