В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


учала валюта эркин сузиб юрувчи курс режимидадир. Бу эса уларнинг



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet353/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

учала валюта эркин сузиб юрувчи курс режимидадир. Бу эса уларнинг 
алмашув курсининг кескин тебраниш хавфини оширади. Масалан, 2002-2003 
йилларда АКЩ доллари СДРга нисбатан 16% га, еврога нисбатан - 30%, 
Швейцария 
франкига нисбатан — 26%, япон 
иенасига 
нисбатан — 19% га 
кадрсизланди. 2004 йилнинг 13 январида 1 евро 1,2720 АКЩ долларига тенг 
бўлди. Бу эса, 2000 йилнинг 26 окгябрдаги курсга нисбатан 55% га юкори. Де­
мак, шу давр мобайнида АҚШ доллари еврога нисбатан 55% га кадрсизланди.
Иккинчидан, валюта операциялари даромадлилик даражасининг юқори 
эканлиги. Банклар юқори фойда олиш мақсадида тобора юқори рискли 
операциялар билан шугулланмокда. Валюталарнинг олди-сотди операцияла­
рининг 90% ига яқини спот шарти буйича амалга оширилади. Бу эса риск 
даражаси юқори булган операция туридир.
Учинчидан, тижорат банкларининг ўз мижозлари билан амалга 
оширадиган муддатли валюта операциялари ҳажмининг узлуксиз ўсиб 
бораётганлиги. Тижорат банклари валюта рискининг даражаси қисқа ва узун 
валюта позицияларининг микдори билан белгиланади.
Агар банк маълум бир валютада қисқа позицияга эга бўлса, бу валюта 
курсининг ошиши натижасида банк зарар кўради, агар ушбу валютанинг 
алмашув курси пасайса, банк фойда кўради.
Агар банк маълум бир валюта тури бўйича узун позицияга эга бўлса, бу 
валютанинг курси ошиши натижасида банк фойда кўради, курснинг пасайиши 
натижасида эса, зарар кўради. Шу сабабли, ҳар бир тижорат банкида узун ва 
қисқа валюта позициялари микдорини мувофиқлаштириш масалаларига катга 
эътибор берилади.
Агар банк маълум бир валюта тури бўйича узун позицияга эга бўлса, бу 
валютанинг курси ошиши натижасида банк фойда кўради, курснинг пасайиши 

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish