В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet285/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

2 4 .3 .3 - ж а д в а л
Ж аҳон туризм хи зм атл ари эксп орти н и н г географ и к тар ки б и ,
2005-2010 йй
.16
2 0 1 0 й. 
м лрд. 
долл.
У л у ш и , %
У тган й и л л а р га н и с б а т а н ў згар и ш и , 
%
2005
й.
20 1 0
й.
2 0 0 5 -2 0 1 0
й.
2008
й.
2 0 0 9
й.
2010
й.
Ж а м н
9 4 0
100,0
100,0
6
10
- 9
8
ш у ж у м л ад ан :
Ш и м о л и й
А м е р и к а
161
18,5
17,1
5
11
-1 1
10
А Қ Ш
133
14,8
14.1
5
13
- 1 0
9
Ж а н у б и й з а
М а р к а зи й
А м е р и к а
43
4,5
4 ,6
7
8
- 6
9
Е в р о п а
385
4 8,8
41,1
3
8
- 1 3
- 1
Е И -2 7
332
42 ,8
3 5,4
2
7
- 1 3
- 1
М Д Ҳ
17
1,6
1,8
9
23
- 2 2
2
А ф р и к а
4 2
4 Д
4,5
8
7
- 5
9
Я қ и я Ш а р қ
43
3,3
4 ,6
13
16
4
18
О сиё
248
19.1
2 6,4
13
12
- 3
25
Х и то й
4 6
4,3
4,9
9
10
- 3
15
А в с т р а л и я
3 0

2 ,4
3,2
12
12
1
19
,6Ў ш ам аяба. Р. 151.
432


2010
йилда жаҳон туризм хизматларининг биринчи ўнликка кирувчи 
экспортёрлари ЕИ-27 (332,0 млрд. долл.), АҚШ (133,0 млрд. долл.), Хитой 
(46,0 млрд. долл.), Австралия (30,0 млрд. долл.), Макао (27,1 млрд. долл.), 
Гонконг (22,2 млрд. долл.), Туркия (21,2 млрд. долл.), Таиланд (19,7 млрд. 
долл.), Малайзия (18,3 млрд. долл.) ва Канада (15,7 млрд. долл.) 
хисобланади. Асосий импортёрлар эса ЕИ-27 (115,9 млрд. долл.), АҚШ
(82,0 млрд. долл.), Хитой (54,9 млрд. долл.), Канада (29,6 млрд. долл.), 
Япония (27,9 млрд. долл.), Россия (26,5 млрд. долл.), Австралия (22,4 млрд. 
долл.), Саудия Арабистони (21,1 млрд. долл.) Жанубий Корея (17,7 млрд. 
долл.) ва Гонконг (17,5 млрд. долл.) хисобланади17.
Европа мамлакатларидаги иктисодий ҳолатнинг беқарорлиги турист- 
ларни асосан жадал суръатлар билан ривожланаётган Осиё мамлакат­
ларидан, жумладан, Хитой, Ҳиндистон, Жанубий Корея, Япония ва бошқа 
мамлакатлардан жалб қилишга катта эътибор берилди.
24.4. Х ал қ ар о хи зм атлар савдосини тар ти б га солиш
усулл ари ва йўллари
Жаҳон хизматлар савдоси ҳозирги кунда 40 дан ортиқ халқаро 
ташкилотлар, шу жумладан Жаҳон савдо ташкилоти (ЖСТ), Савдо ва 
ривожланиш бўйича БМ Т конференцияси (ЮНКТАД), Иктисодий ҳамкорлик 
ва тараққиёт ташкилоти (ИҲТТ), Илм-фан, маданият ва таълим бўйича БМТ 
ташкилоти (ЮНЕСКО), Жаҳон интеллектуал мулк ташкилоти (ВОИС) 
томонидан тартибга солинади. Шунингдек, халкаро хизматлар савдоси бир 
неча халкаро актлар, хусусан. Интеллектуал мулк хуқуқларининг савдо 
жиҳатлари бўйича келишув (General Agreement on Trade Related Aspects o f 
Intellectual Property Rights, TRIPS - ТРИПС) хамда Инвестиция чораларининг 
савдо жиҳатлари бўйича келишув (The Agreement on Trade Related Investment 
Measures, TRIMS - ТРИМС) (хизматлар соҳасини хорижий инвестициялашга 
боғлиқ томонларини) томонидан тартибга солинади
.18
Халкаро хизматлар савдосини тартибга солувчи асосий халкаро 
ҳужжат бу Хизматлар савдоси бўйича бош шартномадир 
{Г А Т С ). Г А Т С  
Г А Т Т н и н г
Уругвай раундида қабул қилинган ва ЖСТни ташкил этиш 
тўғрисидаги шартноманинг асосий иловаларидан бири хисобланади.
ГАТС биринчилардан бўлиб халқаро савдони амалга оширишнинг 
соғлом рақобат ва келишилган қоидаларига асосланган механизмини яратди. 
ГАТС 
6
та бўлимга бирлаштирилган 35 та модда ва иловадан иборат.
ГАТСда халкаро хизматлар савдосининг куйидаги жиҳатлари кўриб 
чиқилади:
-
қўлланиш соҳаси ва мазмуни, умумий мажбуриятлар ва қоидалар 
(мумкин қадар қулайлик режими, ошкоралик, ривожланаётган мамла-
17 Ўшаманба. Р. 152.
18 Сидорова Е Ю. Международная торговля. -М.: «Экзамен», 2006. С.) 16.
433


катларда қатнашшп хусусиятлари, иқгисодий интеграцияни ҳисобга олиш, 
ички тартибга солиш, ҳимоя чораларини қўллаш имконияти. умумий 
истиснолар, субсидиялар ва б.);
- махсус мажбуриятлар (бозорга рухсат, миллий режим, қўшимча 
мажбуриятлар);
- босқичма-босқич эркинлаштириш (махсус мажбуриятлар бўйича 
келишувлар, махсус мажбариятлар рўйхати ва уларнинг ўзгариши);
- институционал мажбуриятлар (консультациялар, низоларни тартиб­
га солиш ва қарорларни бажариш, Хизматлар савдоси бўйича Кенгаш);
- иловалар. Иловаларда молия хизматлари батафсил кўриб чиқилади, 
уларнинг таснифи берилади, ГАТС нинг умумий мажбуриятлари ва 
қоидаларидан чиқариб ташлаш имкониятлари.
ГАТСда куйидаги икки турдаги мажбуриятлар кўзда тутилади:
- умумий - мамлакатлар томонидан сўзсиз қабул қилинади;
- махсус - у ёки бу мамлакат хизматлар бозорига кириб боришнинг 
аниқ шартлари билан боғлиқ мажбуриятлар.
Умумий мажбуриятлар — бу мумкин қадар қулайлик режими бўлиб, бу 
режим аъзо мамлакатларнинг миллий хизматлар бозорига киришида тенг 
ҳукуқлиликни таъминлайди. Ш у билан бирга бу режим миллий хизматлар 
бозорига кириш усулларига нисбатан чекловлар ўрнатмайди.
ГАТС ушбу режим нинг мажбурийлигини белгилаш билан бирга, 
истисно ҳолатларини ҳам тан олади. Мамлакатнинг халқаро иктисодий 
интеграцион бирлашма доирасида ҳамкор мамлакатларга нисбатан 
ўрнатадиган махсус имтиёзлар тизими мумкин қадар қулайлик режимидан 
истисно ҳолатларга киради.
ГАТСнинг асосий қоидалари кўп жиҳатдан ГАТТ ни эслатади:
- миллий режим - хизматларнинг хорижий таъминотчилари ва 
хизматларнинг узи миллий хизмат ишлаб чиқарувчилар фойдаланадиган 
режимдан фойдаланишлари зарур;
- мумкин қадар қулайлик бериш режими - ҳаммага бир ҳил режимни 
ва битим иштирокчилари ўртасида камситишлар мавжуд бўлмаслигини 
кўзда тутади;
- ошкоралик - хизматлар савдосини тартибга солиш билан боғлиқ 
ҳамма маълумотлар, қонунлар, маъмурий қоидалар ва фармонлар нашр 
қилиниши керак;
- хизматлар савдоси доирасида музокаралар олиб бориш оркали 
секин-аста либераллаштириш - бу соха тўсиқларининг бир қисми Уругвай 
раундида 
камайтирилган, 
қолган 
қисмини 
келгуси 
музокараларда 
камайтириш мақсад қилиб олинган;
- ГАТТ ва ГАТСга умумий булган ЖСТнинг мунозараларни тартибга 
солиш тизими ёрдамида мунозара ва ихгилофли вазиятларии ҳал қилиш.
434


Жаҳон хизматлар бозорининг турли сегментларида хизматлар савдосини 
тартибга солиш ихтисослашган халқаро ташкилотлар томонидан амалга 
оширилади. Халқаро фуқаро авиацияси —

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish