В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


йўналтирилган назариялар. Бу назарияларга мисол кдлиб СЛиндернинг



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

йўналтирилган назариялар. Бу назарияларга мисол кдлиб СЛиндернинг 
“кесишувчан талаб” назариясини келтириш мумкин.
3. Классик макгаб назарияларини инкор этувчи ва халқаро 
савдонинг янги асослариии тонишга йўналтирилган назариялар. Бу 
назарияларга мисол килиб “миқёс самараси” назариясини, “халқаро 
савдонинг динамик модели” назариясини ва Б.Балассанинг “тармок ичидаги 
савдо” назариясини келтириш мумкин.
301


П.Самуэльсон ва Р.Джонс ўзларининг “Махсус ишлаб чиқариш 
омиллари” назарияларида Хекшер-Олин назариясини кенгайтиришга харакат 
қилишган. Хекшер-Олин назариясида шплаб чиқариш омилларининг факдт 
икки хил тури — капитал ва меҳнат инобатга олинган бўлса, “Махсус шплаб 
чиқариш омиллари” назариясида ушбу омиллар сони учтага етказилди, булар 
капитал, меҳнат ва ер омилларидир. Бундан ташқари, Самуэльсон-Джонс 
назариясида ишлаб чиқариш омилларини икки гурухха бўлиш таклиф 
этилади:
1. Ишлаб чиқаришнинг махсус омиллари - муайян тармоқларда кенг 
қўлланилувчи ва бошқа тармокдарда эса деярли қўлланилмайдиган ишлаб 
чиқариш омиллари. Ушбу омиллар фақат бир тармоққа тегишли бўлганлиги 
учун тармокдараро хўчиб юрмайди. Мисол учун капитал саноат 
тармокдарида кенг қўлланилади, қишлоқ хўжалигида эса унинг аҳамияти 
юқори эмас. Чунки қишлоқ хўжалигида ишлаб чикариш омилларининг 
реверс самараси юқори бўлганлиги капитал ўрнига меҳнат ресурсларидан 
кенг 
фойдаланиш 
имкониятини 
беради. 
Бошқа 
тарафдан 
юқори 
унумдорликка эга бўлган ер қишлок хўжалиги учун махсус омил бўлади. 
Чунки саноатда ернинг унумдорлик даражаси ҳеч қандай ахдмият касб 

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish