В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


У збекистон Республикаси таш қи савдосининг товар таркиби



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

У збекистон Республикаси таш қи савдосининг товар таркиби 
(ф оиз хисобида)8
1990 н.
2000 й.
2010 й.
Экспорт - жами
100
100
100
Пахта толаси
59,7
27,5
11,3
Озиқ-овқат маҳсулотлари
3,9
5,4
9,7
Кимёвий маҳсулот ва ундан тайёрланган 
маҳсулотлар
2,3
2,9
5,1
Энергия ва нефть махсулотлари
17,1
10,3
24,8
Қора ва рангли металлар
4,6
6,6
6,8
Машина ва ускуналар
1.7
3,4
5,5
Хизматлар
1,3
13,7
9,1
Бопщалар
9,4
30,2
27,7
И мпорт - жами
100
100
100
Машина ва ускуналар
12,1
35,4
44,1
Кимёвий маҳсулот ва ундан тайёрланган 
маҳсулотлар
9,7
13,6
14,3
Энергия ва нефть маҳсулотлари
3.1
3,8
6,0
Қора ва рангли металлар
10,2
8,6
8,4
Озиқ-овқат маҳсулотлари
48,9
12,3
10,9
Хизматлар
1,5
8,5
4,7
Бопщалар
14,5
178
11,6
Экспоргаинг товар таркибини диверсификация қилиш натижасида 
мамлакагимиз пахта яккаҳокимлиги оқибати бўлган пахта толаси экспортига 
қарамлиқцан халос бўлди. Унинг экспорт таркибидаги улуши камайиб, 1990 
йилдаги 59,7% дан 2010 йилда 11,3% га тушди. 1990 йилда экспортнинг
R "Узбекистан Республикаси Давлат статистика кўмтаси маытумогпари.
270


умумий ҳажмида хомашё ҳисобланмайдиган товарлар улуши 30% дан камроқ 
бўлган бўлса, ҳозирги кунда ушбу кўрсаткич 70% дан зиёдпир.
2000-2010 йилларда енгил автомобиллар экспорти - 7,6 баробар, пахта 
калаваси - 4,7, трикотаж матолар - 156, минерал ўғитлар - 11,7, нефть 
маҳсулотлари - 6,5, цемент - 6,3 баробар, сабзавот ва мевалар экспорти
14,1 баробар ўсди. Кичик бизнес корхоналарининг экспорт ҳажми 10 
баробардан кўпроққа ошди.
Мамлакатимиз 
истеъмол 
товарлари 
ишлаб 
чиқаришшшг 
жадал 
суръатларда ривожланиши натижасида импорт таркибида озиқч)вқат 
маҳсулотлари улуши 4,5 баробар қисқарди. Масалан, охирги 15 йилда бугдой 
импорти нафақат тўхтатилди, балки Узбекистон ўз буғдойи ва ғалласидан 
тайёрланган унни экспорт қила бошлади. Гўшт маҳсулотларини импорт қилиш 
5 баробар, сут махсулотлари 2,6 баробар, қайга ишланган қишлоқ хўжалиги 
махсулотлари 3,5 марта, алкоголли ва алкоголсиз ичимликлар 16 ва бошқа 
озиқ-овқат маҳсулотлари 7 баробардан кўпроқ, гилам ва ерга тўшаладиган 
қопламалар 10 марта, трикотаж матолар 10 баробар, тўқимачилик-трикотаж 
либослари 11 марта, пойабзаллар импорти 11 баробар камайди.
Машина ва ускуналарнинг импорт таркибидаги улуши ўсиб, 1990 
йилдаги 12,1% дан, 2010 йилда 44,1% га етди.
Ташқи савдо географияси ҳам диверсификация қилинди. Ташқи 
савдода 
собиқ 
Итгифоқ республикаларига 
нисбатан узок хориж 
мамлакатларининг улуши орта бошлади. Жумладан, 1990-2010 йилларда 
Узбекистон экспортининг таркибида узок хориж мамлакатларининг улуши 
37,7% дан 54,8% гача, импорт таркибида эса 42,6% дан 59,9% гача ортди.
Мустақиллик йилларида мамлакат иктисодиётига сарфланаётган 
инвестициялар ҳажми барқарор ўсиш суръатларига эга бўлди. Жумладан, 
«Ўзбекистонда инвесторлар учун, айтиш мумкинки, кўп жиҳатдан беқиёс, 
ўта кулай инвестицион муҳит, имгаёз ва преференциялар тизими 
яратилган, деб айтишга барча асосларимиз бор. Иқгисодиётимизга жалб 
килинаетган хорижий инвестициялар ҳажми ҳам йилдан-йилга ортиб 
бораётгани ҳам бунинг ёрқ!ш далилидир».9
Мамлакатимиздаги асосий капиталга инвестициялар ҳажми сезиларли 
даражада ошиб, унинг ўсиш суръати 1995-2010 йилларда 110,5 фоизни 
ташкил этди.
Узбекистон Республикаси Президента К К арим ов таъкидлаган- 
ларидек, «... ташқи қарзлар аксарият ҳолларда узок муддатга, фақат иқти- 
содиётнинг стратегик тармокдарини модернизация қилиш, кичик бизнес ва 
хусусий тадбиркорлик субъектларини қўллаб-қувватлаш бўйича инвести­
ция лойиҳаларини молиялаш учун жалб қилинмокда»10.

Карнмов И.А. Карта режа ва дастур ллримнз Ватанимиз тараққиётшш юксалтирнш, халқимиэ 
фаровонлигшги оширишга хизмат кдладн. -Т.: “Узбекистан” 20И . 29-6.
Каримов И.А. Асосий вазнфамю - Ватанимиз тараққи^ги ва халкимиз фаровошшгиви янада 
юксалтнришдир. -Т.: «Узбекистою). 2010.37-6.
2 7 1


Республикамиз иқтисодиётига хорижий инвестицияларни жалб қилшп 
нафақат хорижий шериклар билан ҳамкорликда янги, исгиқболли лойиҳа- 
ларни амалга ошириш, балки янги замонавий техника, дастгоҳ ва ускуна­
лар, технология ва ноу-хауларнн жорий этиш, шу асосда ишлаб чиқари- 
ладиган маҳсулотларнинг юқори сифатини таъминлашга қаратилган.
Агар 1990 йилда мамлакатимизнинг инвестиция портфелида хорижий 
инвестициялар деярли мавжуд бўлмаган бўлса, 2000 йилда инвестиция ва 
кредитлар улуши 23,2 фоизни, жумладан, хукумат кафолати билан жалб 
этилган хорижий инвестиция ва кредитлар 19,8 фоизни, тўғридан-тўғри 
хорижий инвестициялар эса 3,4 фоизни ташкил кдпди.
Хорижий инвесторлар учун яратилган кулай бизнес муҳити, кенг 
ҳуқуқий кафолат ва имтиёзлар тизими, хорижий инвестициялар иштироки- 
даги корхоналарни рагбатлантиришга қаратилган чора-тадбирлар маж­
муаси мамлакатимиз иқгасодиётига тўғридан-тўғри хорижий инвести­
циялар оқимини тубдан кўпайтиринг имконини берди. Натижада 2010 
йилда хорижий инвестицияларнинг жами капитал қўйилмалар таркибидаги 
улуши 29,1% ни, жумладан, тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар 25,3% 
ни ва хукумат кафолати остидаги инвестициялар 3,8% ни ташкил этди 
(15.3.1 -диаграмма).
15.3.2-диаграмма.

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish