72
Марказлашган сув таъминотида водопровод станциялари курилади.
Водопроводлар учун 67 % холатларда сув очик сув манбаларидан олинади,
шунинг учун хам Республикамизда гигиеник ва эпидемиологик жихатдан
сувни тозалашга алохида ахамият берилади.
Ер юзаси сувлари купинча ифлосланган булиб, эпидемиологик
нуктаи
назардан хавфли хисобланади. Уларнинг таркиби фасл ва об-хавога караб
узгариб туради. Масалан, сувнинг ранги боткокликдан окиб чикаетган сувлар
кушилиши натижасида узгаради.
Очик сув хавзаси сувлари юмшок булади, лекин окмайдиган сув
омборларининг ва кулларининг сувида, айникса, иссик иклим шароитида,
тузлар микдори юкори булиши мумкин.
Сув таъминоти учун манба танлаш № 951-2000 й. Сонли Узбекистон
Республикаси Давлат Стандартига асосланади. Сув манбаини танлаш
санитария фаолиятидаги энг маъсулиятли вазифа булиб хисобланади. Сув
манбаи худудиги ахолининг ва хайвонларнинг касалланиш хорлати
аникланади. Бунинг учун битта ѐки бир
нечта сув манбаи танланиб, ундаги
сувнинг микдори кундан-кунга купайиб бораетган ахолининг гигиеник
талабларини кондира оладиган микдордаги сув билан таъминлай оладими
ѐки йукми олдиндан аниклаб олиниши керак.
Сунгра эса, сувнинг сифати гигиеник нормаларга жавоб берадими
йукми деган масала хал килинмоги лозим. Бунинг учун гидрогеологик ва
санитария-топографик маълумотлар зарур.
Очик сув манбалари учун сув
олинадиган майдонларнинг санитария холатини билмок лозим, ахолининг
зичлигини, чикинди окава сувларининг сув манбаига тушиши инобатга
олинади. Ер ости сувлари учун – сув юрадиган каватларнинг холати,
уларнинг химояланганлиги ва лаборатория текширувларининг натижаси
хисобга олинади.
Тупланган маълумотларга асосан
сув манбаини тугри танлаш
имкониятига эга буламиз, хамда тугри санитария чораларини белгилаш ва
водопроводни куришда ва уни эксплуатация килишга тулик имконияти
тугилади.
С
увнинг сифатини яхшилаш усулларига: уни тиндириш, рангсизлантириш,
микроблардан холи килиш ва махсус
ишлов бериш усуллари киради;
Рангсизлантириш – тиндириш, коагулятсия килиш ва фильтрлаш йули билан
олиб борилади.
Коагулянтлар ѐрдамида сувдаги коллоид ва муаллак моддаларни чуктиршга
коагуляция дейилади. Коагулянтлар сифатида алюминий ва темирнинг
юкори валентлик тузлари ишлатилади. ( Al
2
(SO
4
)
3,
Fe (SO
4
)
3,
Al(OH)
3,
FeCl
3
ва хоказолар).
Коагуляция жараѐнининг асосий максади шундан иборатки, коагулянтлар
сувнинг таркибидаги кальций, магний ва карбонат ва бикарбонат тузлари
билан бирикиб уларни алюминий ва
темир тузларининг чукадиган
комплексларига айлантиради, коагулянтнинг узи эса алюминий гидроксидига
айланади. Бу бирикма тезда сувнинг эримайдиган оксидига утади.
73
Аl
2
(SО
4
)
3
х 3 Са (HСО
3
)
2
--------- 2Аl (ОH)
3
х 3СаSО
4
х 6 СО
2
Сувга кушиладиган коагулянт микдори унинг вактинча каттиклигига боглик
булиб, ундан тахминан 2,2 марта куп булиши кераклиги тажрибада
аникланган. Коагуляцияда чукаетган туз комплекслари заряди мусбат,
сувдаги лойка гиллар заряди эса манфий булганлиги сабабли улар бир-
бирига тортилади ва массаси каттарок ва огиррок булган заррачалар хосил
булади. Натижада улар тез чукиб, сув тезда тиниклашади.
Шунинг учун
биринчи навбатда сувнинг вактинча каттиклиги аникланади. Уни 2,2 га
купайтирсак коагулянтнинг тахминий дозасини аниклаган буламиз.
Хисобдаги коагулянт дозасининг тугрилигини тажрибада текшириб куриб,
унинг ишчи дозасини хисоблаймиз.
Тажриба учун 3 та стаканда текширилаетган сув олинади. ( 200, 0 мл дан)
1- стакандаги сувга хисобдаги коагулянт дозаси куйилади.
2- стакандаги сувга 1-сидан 1 мл купрок коагулянт солинади.
3- стаканга эса 1-сидан 1 мл камрок солинади.
Шиша таекча билан аралаштириб, 10 минут давомида кузатилади. Кайси бир
стаканда сув тезрок тиниклашса, шу сув ишчи эритма сифатида олинади.
Керакли хажм сувга кайта хисоб утказилади.
Бу жараѐннинг тезлиги сувнинг карбонат каттиклигидан ташкари, сувнинг
хароратига ва муаллак турган моддаларнинг микдорига боглик. Корбонат
каттиклиги 40
0
С
дан паст булган, яъни юмшок сувда коагуляция жараѐни
секин боради, чунки бундай сув учун коагулянт кам микдорда сарфланади.
Шунинг учун бундай сувга коагуляция тезрок содир булиши учун сода
кушилади.
Сувнинг физикавий ва кимѐвий хосаларига биноан 1 л сув учун коагулянт
микдори 20-100 мг гача булиши мумкин.
Коагулянтнинг сарфланиши микдори тажриба йули билан аникланади.
Сувни микроблардан зарурсизлантириш 2 усулда олиб борилади: физикавий,
кимѐвий.
Do'stlaringiz bilan baham: