Узбекистон согликни саклаш вазирлиги



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/77
Sana22.04.2022
Hajmi0,83 Mb.
#573110
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   77
Bog'liq
atrof-muxit gigienasi

Сувдаги хлоридлар 
Сувдаги хлоридларнинг гигиеник ахамияти уларнинг кандай манбадан 
келиб чикканлигига боглик. Хлоридлар сувга факатгина тупрокдан эмас, 
балки хайвон ва одам чикиндиларидан,окава сувлар, хамда бошка ташландик 
ва ифлосликлар билан хам тушиши мумкин. Хлоридлар сувнинг ноорганик 
ва органик моддалар билан ифлосланганлигидан далолат беради. Хлоридлар 
металлар билан бириккан холда булади. Табиий сувларда хлоридлар асосан 
натрий хлорид, кальций ва магний хлорид тузлари сифатида учрайди. Шу 
сабабли уларни техник усуллар билан аниклаш кийинчилик тугдиради. 
Тупрокда талайгина микдорда ош тузи буладиган бир неча жойлар бор. 
( Днепровский нохияси, Россиянинг шарки, жануби-гарбий Козогистонда). 
Ер ости ва очик хавзаларининг сувларида жуда куп микдорда (300 мг/л гача 
ва бундан ортикрок) хлоридлар булиши мумкин. Табиийки, минерал 
манбалардан келиб чиккан хлоридлар сувнинг ифлосланишидан дарак 
берадиган курсаткич булиб хисобланмайди ва санитария жихатдан
ахамиятга эга булмайди. Бундай холларда хлоридлар сувнинг таъмини 
узгартирадими, йукми, факат шуни хисобга олишга тугри келади. 
Хлоридларнинг минерал манбалардан келиб чикканлиги истисно 
килинадиган холларда сувда хлоридлар топилгудек булса, ана шундагина бу 
хлоридлар сувнинг ифлосланганлигидан дарак берадиган санитария 
курсаткич булиб хисобланади. Сувни санитария жихатдан бахолашда унинг 
ифлосланганлигидан 
дарак 
берувчи 
нисбий 
курсаткич 
булмиш 
хлоридларнинг ахамияти тахлилнинг бошка маълумотларига солиштириб 
куриш йули билан белгиланади (сувнинг оксидланиши, нитритлар, 
нитратлар, бактериологик текширув)
Шур сувлардаги хлоридларнинг микдори 1000-2000 мг/л ни ташкил 
килади. Сувдаги хлоридлар микдори 5000 мг/л ни ташкил этса, сув шур-
тахир ва тахир таъмга эга булади. 
Уз. Р. Давлат стандартига биноан №950-2000 сувдаги хлоридлар микдори 
350мг/л дан ошмаслиги керак. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish