Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий


уггандан  кейингина бачадон шиллик каватлари  уз



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

уггандан 
кейингина бачадон шиллик каватлари 
уз 
холига кела бошлайди, бу даврда ваннада 
чумилиш мумкин эмас, чунки кинга сув 
б-н турли касаллик таркатувчи микроблар 
кириб колиши мумкин. Яхшиси, душда 
ёки тогорада тик туриб чумилган маъкул.
Эмизикли аёл олдидан тугмаланадиган 
оддий ип газламадан тикилган сийнабанд 
такиши керак, бунда кукрак осилиб хам, 
сикилиб хам турмаслиги лозим, акс холда 
сут безларининг бушалиши кийинлашиб, 
сут тиралиб колиши ва камайиб кетиши 
мумкин. Сийнабандни хар куни алмашти­
риб, ювиб кайнатиш, яхшилаб дазмоллаш 
зарур. Янги бушанган аёл тугурукхона­
дан чиккандан сунг 1 хафтача утиб аёллар 
маслахатхонасига куриниши керак. Мала- 
кали врач маслахатига риоя килинганда 
чилла даврининг огир асоратлари олдини 
олиш мумкин булади.
ТУ Й - базм-томоша ва зиёфат б-н ни- 
шонланадиган халк маросимларининг уму­
мий номи. Узбекларда никох Т., бешик Т., 
хатна Т., ховли Т. ва б. турдаги Т.лар утка- 
зилади.
Т.ларни утказиш жараёнида инсонпар- 
варлик, иззат-икром, мехрибонлик, мех- 
моннавозлик, иноклик каби олийжаноб 
фазилатлар уз ифодасини топади. Инсон 
зотини кадрлаш, хурматлаш ва улуглашда 
Т.лар бекиёс кимматга эга. Т. бир киши­
нинг шахсий иши булмай, кенг жамоатчи- 
лик ташаббуси ва иштироки б-н утадиган 
тантанадир. Шунинг учун Т.ларни замон 
талаби даражасига кутариш доимо мухим 
хисобланади. Т.ларни узига хос байрам 
тарзида ташкил этиш, уларни хар томон­
лама тартибга солиш, ихчамлаштириш, ай­
никса, бадиий жихатдан бойитиш хоз. давр 
талабидир.
Т. муайян тарихий даврнинг махсули 
сифатида моддий ва маънавий турмуш 
шароитининг таъсири натижасида пайдо 
булади. Аждодлардан авлодларга мерос 
булиб утиб келаётган бундай анъаналар за- 
монлар оша мустахкамланиб бораверади. 
Хар бир даврнинг одамлари бу анъана ва 
расм-русумларга янгиликлар киритиб, уни 
мазмунан бойитиб, такомиллаштириб бо­
ради. Халкимиз орасида «Т.» атамаси б-н
167


номланган маросимлар жуда куп. Азал- 
азадцан бундай маросимлар барча карин­
дошлар, махдлладопглар ва якин дустлар 
иштирокида ташкил килиб келинган.
Баъзан кишига яхши кайфият багиш- 
ловчи хурсандчилик кунларни, эсда колар- 
ли яхши вокеаларни Т. деб номлайдилар. 
Аксинча, юртнинг бошига тушган кунгил- 
сиз вокеа-ходисаларни хам халкимиз бир- 
гина «Т.» атамаси б-н номлайдилар. Бу халк 
огзаки ижодида «Элга келган Т.» тарзида 
айтилади. Баъзида умр буйи эл-юртнинг 
хизматини килиб яшаб, узок умр 

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish